Шта ће БиХ ако Брисел заврне руске гасне славине?

Најавила је Урсула, па подвукао Трамп – Европа мора да се ријеши руског гаса. Данска, прва међу једнаким у ЕУ предложила је почетком септембра да се промијене правила увоза гаса, тачније да се забрани тајни увоз руског гаса од дана забране који планирају 2027.

Посебно им је за око запао Турски ток којим се овај енергент преко Црног мора транспортује у земље Југоисточне Европе међу којима и БиХ.

“Ово се не односи на нас. Европа без нашег пристанка, легално не може да нам нареди да престанемо да увозимо руски гас. Међутим, како се ситуација буде заоштравала, треба очекивати разне комбинације на ту тему”, каже Надежда Кокотовић из Бриселског клуба за енергетику.

Кокотовићева каже да свега три одсто енергетског тржишта БиХ припада гасу. Знатно мање од Србије и Хрватске.

“У случају да се обустави наравно да ће Кантон Сарајево, индустријски произвођачи бити веома погођени, поготово зими. Ми немамо складишта као Србија, тако да сада већ треба да размишљамо о томе “шта ако”, наводи Кокотовићева.

БиХ је 100 одсто зависна од руског гаса, тј. од Турског тока и немамо никакву алтернативу за наредних пар мјесеци или година”, додаје економиста Адмир Чавалић.

Највећи потрошач гаса у БиХ је град Сарајево, добијају га преко Републике Српске, а због честих нерјешених односа са Бањалуком сваке зиме исшекују ледено доба.

Мање гаса значи више струје, а Чавалић каже да мреже електричне енергије у БиХ такво повећање броја потрошача неће моћи да поднесу поднијети.

За надлежне у БиХ проблем није на видику, увјерени су да је та европска прича - кратког даха.

“Ако би се зауставио доток руског гаса, нико не би имао алтернативу, а не само БиХ. Већина ових земаља се снабдијева руским гасом. Мислим да ће то бити само медијска прича, да то тога сигурно неће доћи јер нико нема интерес да остане без тако важног енергента као што је гас. Поготово јер је он и даље много јефтинији од свих других алтернатива”, тврди директор “Сарајево-гаса” из Источног Сарајева,  Недељко Елек.

Излаз би могао да буде у Јужној интерконекцији преко које БиХ може увозити гас из трећих земаља. Српска годинама планира Источну интерконекцију, а два гасовода често су предмет косурања политичких партнера у БиХ. Економиста Чавалић каже да од јужне највјероватније нема ништа до 2030.

“Још постоје неке политичке баријере у оквиру Парламента и надлежног министарства. Ти процеси иду релативно споро, могло се доста брже радити на томе. Јасно је зашто Америка и Европа инсистирају да се што прије заврши тај пројекат како би БиХ имала алтернативе руском гасу”, мишљења је Чавалић.

Кокотовићева је опрезна, каже требало би аналитзирати исплативост тих пројаката у БиХ, с обзиром на малу потрошњу.

Која је наша стратегија развоја, па нама требају те додатне количине гаса? За која предузећа, за које грађанство и колико ће то нас да кошта? Ја такве анализе нисам видјела, а из свега што се дало видјети у јавности, дођемо до закључка да је то политички мотивисано”, истиче она.

Циљ Данске као предсједавајуће ЕУ је да договори начин забране са чланицама до октобра 2025. како би споразум парафирали крајем године. По том плану куповина руског гаса била би прекинута најдаље 17. јуна 2026, са изузетком Мађарске и Словачке јер немају излаз на море. Дуготрајни уговори требало би да буду прекинути крајем 2027.

(БН)