Суперћелијске олује пријете Европи, могући све јачи удари

Ако глобална температура порасте за 3°Ц у односу на прединдустријски ниво, учесталост олуја на сјеверној страни Алпа могла би да се повећа и до 50%.

Шта је суперћелијска олуја?

За разлику од типичне грмљавине, суперћелија има дубоку, ротирајућу колону ваздуха - мезоциклон. Управо та ротација даје олуји снагу и дуготрајност - док обичне грмљавине брзо нестају, суперћелије могу трајати сатима и покривати огромна подручја.

Настају када се топли и влажни ваздух близу тла судари са хладнијим на висини, уз ветар који мијења правац са висином. Љети доносе снажне вјетрове, обилне падавине и крупан град који могу причинити велику штету, пише Еуроњуз.

Растући ризик и економске посљедице

Суперћелијске олује и други облици јаких олуја изазвали су све више штете посљедњих година. У 2023. оне су биле најскупља природна катастрофа у свијету, а губици су износили готово 55 милијарди евра.

Примјери су Француска, гдје је у јуну град величине 6 цм оштетио имовину и возила, и Италија, гдје су у августу олује рушиле дрвеће, уништавале усјеве и реметиле жељезнички саобраћај.

Како научнци прате суперћелијске олује у Европи?

Праћење је дуго било тешко због разлика у националним радарским системима. Научници са Универзитета у Берну и ЕТХ Цирих развили су модел високе резолуције који симулира развој олуја у много прецизнијим детаљима него раније.

(Еуронеwс) Фото: БН