Диван гест: Игуман донирао новац за пут до џамије
У новопазарском селу Лукоцрево, где живе Срби и Бошњаци, главна тема нису разлике. Мештани најчешће говоре о путу. Не о метафоричком, него о правом, земљаном, изрованом макадаму који спаја џамију и манастир, Србе и Бошњаке, прошлост и будућност. У средишту те приче су игуман Гаврило и имам Џемил Дестановић – двојица верских ауторитета који су, уместо да се затворе у оквире својих богомоља, одлучили да делују заједно, за добробит читавог села.
Пут, кажу, значи живот. Јер овде, где живе и муслимани и православци, асфалт није само олакшица — он је обећање да село неће остати празно.
Наизглед обична иницијатива за изградњу пута прераста у снажну поруку заједништва и узајамног поштовања.
Џамија у коју прашина улази кроз прозор
"Пут је жила куцавица опстанка једног народа", каже имам Џемил ефендија Дестановић, стојећи пред белом џамијом која се градила више од десет година, захваљујући упорности мештана, донацијама из Санџака, Србије и дијаспоре.
Од октобра, када је џамија свечано отворена, живот се у Лукоцрево полако враћа. Али долазак до ње, нарочито зими, право је искушење.
"Мало јача киша и одмах канали, рупе. Лети — прашина толико да не можемо отворити прозор. И онда, уместо свежег ваздуха, удишемо облаке прашине", прича Дестановић.
Село је од центра Новог Пазара удаљено осам километара, а џамија још 2,5 километра од најближег асфалта. Од тог пута, асфалтирано је свега 700 метара. Остаје скоро два километра макадама.
Манастир из 15. века – исти проблем, исти циљ
На другом крају истог пута, скривен у зеленилу, стоји манастир Свете Варваре из 15. века, подигнут у време Немањића, данас метох манастира Ђурђеви Ступови. Игуман, протосинђел Гаврило, показује темеље и зидине у фази археолошких истраживања.
"Пут је неопходан — не само за вернике, него и за туристе. Овај манастир је део културне целине Стари Рас са Сопоћанима, под заштитом светске културне баштине УНЕСКО. Верски туризам је главни адут Новог Пазара, а до овде се тешко долази", објашњава Гаврило.
Археолози већ осам година пажљиво откривају слојеве историје. План је да се до 2027. године започне конзервација цркве и конака. Али, без пристојног пута, ни верници ни посетиоци неће лако долазити.
Симболична донација, а велико дело
Иако су и манастир и џамија у истом проблему, игуман је без размишљања одлучио да се прво помогне џамији.
"Ефендија ми је рекао да више не могу да чекају, да бар партерно уређење заврше. Рекао сам — нема проблема. Дали смо скромно колико можемо. Нисам желео да се то медијски објављује, али ефендија је инсистирао. И добро је да јесте, јер је то покренуло ширу причу о асфалтирању пута и до џамије и до манастира", прича игуман Гаврило.
Вест о томе да православни игуман даје новац за уређење џамије обишла је друштвене мреже, изазвала стотине коментара и хиљаде дељења. У време када вести често доносе подељеност, ова прича донела је најпозитивније реакције.
Село које памти братску помоћ и у рату
Дестановић подсећа да су у Лукоцреву људи „од памти века“ живели у слози.
"Чак и у рату, једни су скривали породице других. Наше село је познато по братској љубави и слози. Зато и ова акција није чудо — то је само наставак онога што овде одувек постоји", каже.
Глас мештана – ‘Без пута нема живота’
Авдо Ћосовић се сећа како је некада у селу било тридесетак кућа.
"Све се иселило због пута. Деца су блатњавим стазама ишла километрима до школе, зими по снегу до колена. Овде све расте, земља је родна, али без пута народ одлази", прича он.
Томо Стефановић додаје: „Где има народа, мора бити и пут. Нама у селу има и болесних, и старијих, и социјално угрожених. Када падне јака киша, вода носи све. Пут се не може одбранити. Ако хоћемо да село живи, пут је први корак.“
Пут који може постати симбол
Ова заједничка иницијатива имама и игумана, подржана од оба народа у селу, постала је симбол суживота у Новом Пазару.
"Ово је прилика да покажемо шта нас спаја, а не шта нас раздваја. Пут до џамије и манастира је пут до срца овог села", каже имам Дестановић.
У времену када се разлике често користе као разлог за раздвајање, Лукоцрево показује да оне могу бити темељ за сарадњу. И да је могуће, као што то данас чине имам Дестановић и игуман Гаврило, радити раме уз раме – не зато што то неко тражи, већ зато што је то људски и исправно.
Сада остаје питање — хоће ли локалне власти, држава и добри људи препознати важност овог пута? Јер, ако се асфалт положи, можда ће Лукоцрево поново бити пуно дечјег смеха, звона и езана који се чују заједно.
(РИНА) Фото: РИНА
Повезане вијести
Коментари (36)
Слобода
Ако се сложе Срби Бошњаци поли5ичари шмит губе посао фотељ3паре
Љубиша Пицановић
Ово неби требала бити вијест већ свакодневница.
+
Свака част. ПА ТО ЈЕ НОРМАЛНО ПО БОЖИЈИМ ЗАКОНИМА. И ТАКО СЕ ИДЕ И У БОЉУ БУДУЋНОСТ.
Бего Пашић
коначно једна лијепа вијест из србије, овог игумана за предсједника одмах именовати да нас измири и да почнемо живјети ко нормални људи
Жељко
Нису ми јасни ови коментари, па пре рата смо живели у слози, братству и јединству и шта би ? Па докле више ?
Офсет
Чујте Срби будимо опрезни они само мисле на утакмице:)
Рашка област
И онда дође олош у НП и псује Српску мајку и Исуса Христа.
Микула
Леп гест Али Бошњаци од народа који је хтио заједничку државу сада прелази на модел доминације, мени каже Бошњак познаник да не можемо бити Срби у БиХ него само православци и да ја нисам Србин него православац, Бошњаци се спремају за рат и друго полувреме
Муфљуз
Овакве вести нам дајте,свака цаст и игуману и имаму,ово показује да има верника,добрих људи и даље,свака цаст,и заиста лепо процитати несто овако,у мору текстова о великом водји и борби против ветрењаца.
Напокон
Једна нормална људск авијест, која треба свакодневно д асе десава а не д анас изненади једно нормално понасање и помоц, док нас не изненадјује ни говор мрзње ни рат ни било ста сто је лосе, свака цаст за ово
СА ОПРЕЗОМ
То је лијепо али њима муслиманима ништа се несмије вјеровати . Част изузетцима . Већина са тобом пије и једе иза леђа ти главу би ти скинуо са рамена
Сале Бц
Наравно да народи могу зивјети у миру и слози али то не дазу политицари, прије пар дана један домаци политицар из Лактаса је рекао да се са муслиманима не мозе зивјети.. Ми у брцком знамо да то није истина, зивимо једни поред других и једни са другима, зивјели сви нормални људи !!
Виктор
Лијепа вијест, да неко не размисља о подјелама вец о заједницком зивоту и рјесавању зивотних питања. Зиви били, и само тако показујемо љубав према Богу и једних према другима.
Мишко
Треба пратити и санкционисати говор мржње по порталима и друштвеним мрежама
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.