Историјски НАТО самит: "Све се Трампу прилагођава"

Значај самита за будућност Алијансе многи упоређују са самитом ЕУ у Мастрихту 1992. године.

Главна тема је усвајање тзв. инвестицијског плана, према којем би чланице НАТО-а требале издвајати најмање пет посто бруто домаћег производа за одбрану до 2035. године.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да су се све чланице договориле око тог циља, иако ће свака земља суверено одлучивати како га постићи.

- У НАТО-у не постоје изузећа ни формалне одлуке. Договори се циљ, а државе га онда саме остварују - поручио је Руте, реагујући на изјаву шпанског премијера Педра Санчеза да Шпанија неће улагати пет посто БДП-а у одбрану.

Руте је навео да су неке државе, попут Сједињених Америчких Држава, балтичких земаља и Пољске, већ близу тог циља.

Најавио је годишње извјештаје о напретку те ревизију резултата 2029. године.

Кратак самит због Трампа

Самит формално почиње у сриједу, 25. јуна, али су лидери стигли дан раније. Трајање самита знатно је краће од претходних, а поједини дипломати признају да је то учињено због присуства америчког предсједника Доналда Трампа, чије су изјаве често непредвидиве.

Њемачки магазин Дер Спиегел пише да је "читава кореографија самита прилагођена како Трампу не би постало досадно и како не би пријевремено напустио састанак".

Ово је први НАТО самит којем Трамп присуствује откако је почео други мандат у Бијелој кући.

Његов захтјев за повећањем војне потрошње европских савезника постао је централни дио дискусија.

Сада, како наводе аналитичари, добија прилику да ту политику представи као сопствену побједу.

Руте је договор о повећању улагања оцијенио историјским, наглашавајући да би 3,5 посто БДП-а било намијењено класичној одбрани, а 1,5 посто за сигурносну инфраструктуру – од путева, плиновода и далековода до дигиталних иновација.

(Аваз) Фото: АП