БиХ пропустила још један рок: Ништа од европског пута?!

"Ако се пропусти европски пут у јуну, коалиција на државном нивоу више не постоји", рекао је почетком маја Елмедин Конаковић, предсједник НиП-а и министар спољних послова, додајући да у том случају очекује да ХДЗ, СДА и СНСД формирају власт.

С обзиром на то да су "услови" за добијање датума преговора и прве међувладине конференције између БиХ и ЕУ усвајање закона о судовима у БиХ и новог закона о ВСТС-у, а да су недавно завршене сједнице Дома народа и Представничког дома показале да је то практично немогуће, готово сигурно је да Брисел неће дати зелено свјетло.

Осим тога, БиХ још није усвојила буџет, именовала главног преговарача нити је усвојила планове интегрисања и план раста.

Да од "европског пута БиХ" неће бити ништа, говори и чињеница да Европски савјет, западни Балкан уопште није ставио на своју прелиминарну агенду за сједницу најављену за 26. и 27. јун.

Велизар Антић, политички аналитичар, каже да у овом тренутку не би ништа искључио те да је могуће да дође до договора у постојећој коалицији на државном нивоу и да се усвоје предложени закони како би добили новац и направили још један корак ка ЕУ.

Друга опција је, како каже, да не дође до договора између тренутне коалиције на нивоу БиХ, али да опозиција из Српске уђе у власт и да се на тај начин усвоје предложени закони, док би трећа опција била да се не усвоје ни предложени закони, а ни да опозиција из Српске не уђе у државну власт и да практично без коалиције на државном нивоу останемо у сљедећих годину и по, односно до следећих избора.

"Опција коју је навео Конаковић да СДА уђе у власт на државном нивоу ми се чини као најмање вјероватна и скоро немогућа, јер не вјерујем да би се било шта промијенило међу коалиционим партнерима, а и нисам сигуран колико је СДА спремна да улази у овом тренутку у власт и да преузима врућ кромпир када је извјесно да су ставови политичких елита толико удаљени да је скоро немогуће доћи до било каквог договора на државном нивоу", каже Антић додајући да су Конаковић и цијела "тројка" из ФБиХ велико разочарење.

Он наводи да је "тројка" из ФБиХ дошла у ситуацију да представља опцију која кочи договор и која је "тврђа од саме СДА", јер апсолутно нису спремни за било какав компромис и договор.

"Много обећања и великих ријечи од стране 'тројке', а на терену је резултат раван нули и великом разочарењу", рекао је Антић.

Када је ријеч о неопходним европским законима, односно закону о суду и закону о ВСТС, иако су се нашли на сједницама Дома народа и Представничког дома, делегати и посланици о њима уопште нису одлучивали.

Посланици Представничког дома и прије отварања расправе "посвађали" су се у вези са законом о Суду БиХ, који је у име "двије тројке" (СДП, НиП, Наша странка, СДС, ПДП и Листа за правду и ред) предложио посланик Предраг Којовић.

На крају је договорено да се тај закон нађе на сљедећој сједници Представничког дома, која је заказана за 12. јун, а судећи по расположењу и политичким ставовима странака у БиХ, тешко је да ће бити усвојен, јер "двије тројке" имају "свега" 19 гласова и недостају им још најмање три гласа да би закон био усвојен.

Слична ситуација је и у Дому народа, гдје се налази потпуно другачији закон о суду БиХ, а који је у процедуру упутила Марина Пендеш, делегат ХДЗ БиХ. У Којовићевом закону Апелационо одјељење Суда БиХ било би смјештено на Палама, док Пендешова предлаже да то буде општина Источно Ново Сарајево.

Ако би којим случајем били усвојени закони који су предложени и у Дому народа и у Представничком дому, било би неопходно њихово усклађивање, а што може трајати мјесецима.

Као и Представнички, и Дом народа уопште није расправљао о закону о суду БиХ, јер је сједница, као и претходних неколико пута, прекинута због недостатка кворума који су "срушили" делегати бошњачког народа заједно са Златком Милетићем из Клуба Хрвата и Желимиром Нешковићем и Ненадом Вуковићем, делегатима из Клуба Срба.

И предстојећа сједница Дома народа, која је заказана за 5. јун, неће бити одржана, јер су четири делегата из реда бошњачког народа најавила да неће присуствовати, а с обзиром на то да су за кворум потребна по најмање три делегата из реда сваког од конститутивних народа, неће бити услова за одржавање сједнице.

Џемал Смајић (СБиХ), Џенан Ђонлагић (ДФ), Шефик Џаферовић и Сафет Софтић (СДА) послали су допис Николи Шпирићу, предсједавајућем Дома народа, у којем су навели да неће доћи на сједницу.

Као разлог навели су да су Шпирић и Драган Човић, замјеник предсједавајућег Дома народа, сједницу заказали "без комуникације са чланом Колегијума из бошњачког народа", односно са Кемалом Адемовићем из НиП-а.

Ипак, Адемовић није потписник овог писма које је послато тренутном предсједавајућем Шпирићу те није познато да ли ће он присуствовати сједници.

Осим тога, како наводе у писму, додатни разлог је чињеница да је захтјев осам делегата (Ненада Вуковића, Желимира Нешковића, Златка Милетића и Кемала Адемовића, уз њих четворо) за заказивање хитне сједнице о смјени СНСД-ових кадрова у Дому народа и Вијећу министара "потпуно изигнорисан."

Осим закона о суду БиХ, делегати су требали разматрати још један европски закон, односно Приједлог закона о ВСТС-у, који је у процедуру упутио Савјет министара БиХ, а којим у значајној мјери нису уважане критике самог Високог судског и тужилачког савјета који је најавио подношење чак 50 амандмана.

(Независне) Фото: Архив