Забрињавајући подаци о увозу и извозу хране

Наведено је то у Анализи спољнотрговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа БиХ са свијетом за 2024. годину, документу Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, из којег проистиче да је стопа покривености увоза извозом износила свега 22 одсто.

У структури нашег извоза доминирају производи попут млијека, смрзнуте малине, пшеничног брашна, конзервираних производа, док су прерађени производи попут кечапа, кекса, итд. мање заступљени.

За разлику од извоза, у увозу доминирају прерађени производи попут воде, пива добијеног од слада, цигарета, безалкохолних пића, говеђег меса, затим примарних производа попут шећера за рафинисање, кафе и др.

"Иако и извоз и увоз биљеже раст, разлика у њиховој вриједности од 3,8 милијарди КМ указује на чињеницу да БиХ не производи довољно хране да би задовољила потребе сопственог становништва и недостаје јој довољних количина сировина за прераду", навели су из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.

Док се пољопривредници из БиХ већ годинама, па и деценијама, хватају за главу због нерентабилне производње, бројке показују у колико су они, заправо, тешкој тржишној утакмици.

"Водећи увозни производ су говеђе свјеже или расхлађене предње четвртине са вриједности увоза од 154,3 милиона КМ. Око 95 одсто говеђих свјежих или расхлађених нераскомаданих или раскомаданих предњих четвртина се увози из Пољске (34 одсто), Италије (28 одсто), Низоземске (14 одсто), Њемачке (12 одсто) и Белгије (седам одсто). Увоз тих производа је већи за три одсто у поређењу са претходном годином, док је та разлика значајно већа, и то за 95 одсто, у поређењу са 2020. годином", наводе из Министарства.

Месо, међутим, није једини проблем. Многи тврде да је здрава вода један од наших највећих ресурса, али...

"На другом мјесту по увозу је вода која укључује минералне воде и газиране воде, са додатим шећером или другим средствима за заслађивање или ароматизацију са вриједности увоза 152,7 милиона КМ, која је такође забиљежила повећање увоза за 18 одсто у поређењу са претходном годином", казали су из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.

Пшеницу и суражицу увозимо из Мађарске (53 одсто), Србије (37 одсто) и Хрватске (10 одсто), те дајемо огромне паре и на ту ставку: прошлогодишњи увоз од 118,3 милиона КМ је био за 14 одсто већи од претходне године.

Увозимо, наравно, и млијеко у огромним количинама, али и друге производе као што су воће, поврће, мед, алкохол итд.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, подсјећа да пољопривредници већ годинама упозоравају на тежак положај у којем се налазе.

"Јасно је да ми не можемо да произведемо свега у довољним количинама, али имамо пуно тога што бацамо, а не можемо да пласирамо по фер, тржишним цијенама. Имамо дампиншке цијене из увоза које гуше нашу производњу. И онда прерађивачи кажу да немају довољно сировина, па су принуђени да увозе. Али, када би ствари посложили редом и када би се одговарајуће ограничавајуће мјере уводиле по сезони и врстама производа, онда када их ми имамо, то би људе стимулисало за производњу јер имају загарантовано тржиште. Међутим, очигледно је неко дефинисао да БиХ буде увозно оријентисана када су у питању пољопривредни производи", каже Маринковић за "Независне новине".

Борци за заштиту потрошача поручују: "Баш зато што толико увозимо, све нам је и скупо".

"Прво, не знамо шта увозимо, друго, то је лошег квалитета, а треће, цијене су врло високе и четврто, упропаштавамо своју пољопривредну производњу. Како год окренемо, на тај начин потрошачи нису заштићени", каже за "Независне новине" Снежана Шешлија, предсједница Удружења грађана "Толеранцијом против различитости" (ТоПееР) из Добоја.

Посматрајући појединачно земље трговинске партнере, ту се у највећој мјери ослањамо на државе у региону када је ријеч о нашем извозу. Наиме, 20 одсто укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа се из БиХ пласира у Хрватску, 19 одсто у Србију, 11 одсто у Црну Гору, осам одсто у Сјеверну Македонију, седам одсто у Турску, пет одсто у Словенију, итд.

(<стронг>Независне) Фото: ТО Требиње/Архива