Од сјаја до очаја: БиХ од извозника струје постала увозник

Од сјаја до очаја. Од извозника до увозника струје, али не преко ноћи. Катастрофално стање у електроенергетском сектору БиХ резултат је вишегодишњег лошег страначког управљања и личних интереса, намјештених тендера за одржавање, пропадања објеката и инфраструктуре и одласка стручњака, сматра економиста Игор Гавран.

“До тога смо дошли вишегодишњим деструктивним партијским управљањем, занемаривањем инвестиција у квалитетне програме и пројекте и прекомјерним запошљавањем страначког кадра који није имао знања ни способности нити је уопште био потребан у тим компанијама. 

Природни ресусурси за производњу електирчне енергије, као што је квалитетан угаљ, такође су занемаривани, било да је ријеч о рудницима угља који су у ФБиХ у дубиозама, мултимилионским дуговима и изузетно малим обимом у односу на капацитете или у Републици Српској гдје су неки од тих рудника дати у приватне концесије које се не користе, док је јавни дио потпуно занемарен”, објашњава Гавран.

- Мањак падавина и хладно вријеме које је потрајало такође су разлог пораста увоза струје у БиХ, а наш електроенергетски систем је ослоњен на термоелектране, каже Слободан Драгичевић из Привредне коморе Републике Српске.

“Оно што је додатно умањило ефикасност и учинковитост термоелектрана је недостатак угља па, у једном тренутку, наша РиТЕ Угљевик није уопште радила. Затим се радило у врло лошем квалитету угља у једном периоду, па се користио мазут. То је повећало трошкове и допринијело потреби да се увезе електрична енергија”, наводи Драгичевић.

- Сада плаћамо данак свему томе, додаје он.

“Говорим о најзначајнијим привредним ресурсима за које су грађани дали доста новца кроз издвајање за обновљиве изворе електричне енергије који су, нама се свима чини, на неки начин мало злоупотребљени. Видимо да су одређена средства отишла на неке друге стране, ван Републике Српске умјесто да су отишла за потребе за које су била намјењена.”

“Корупција је прожета у практично свим сферама тог сектора, али и генерално јавног сектора. Све то је довело до оваквих резултата”, подвлачи Гавран.

- Увоз струје значи непотребан одлив новца из земље, зависност од цијена споља и ускраћену предност да производимо електричну енергију по нижим цијенама у односу на окружење, објашњава он.

“Те цијене су онда веће па се или директно преносе на потрошаче те и они морају да плаћају јако високу цијену електричне енергије или се плаћају из јавних средстава. Тада јавно предузеће које производи односно сада увози електричну енергију оствараје губитке и на крају ће то опет платити грађани и привреда. 

Врло је мало тога у чему је привреда у БиХ конкурентна. Једна од елемената конкурентности јесте релативно цијена струје али из године у годину имамо све више поскупљења, а како се повећава увоз, поскупљења ће бити још већа”, јасан је Гавран.

Гавран истиче да су нам хитно потребни нови капацитети јер, како наводи, чак и кад бисмо ријешили проблеме корупције, политизације и сличног, не бисмо имати функционалне капацитете како бисмо могли да производимо довољно електричне енергије.

(БН) Фото: БН