Има ли БиХ капацитет за изградњу нуклеарне електране?

Њена предност у доносу на остале изворе енергије је што, за разлику од соларне и вјетроенергије, које зависе од временских услова, нуклеарна енергија осигурава константну производњу струје 24/7 и емитује најмање штетних гасова у атмосферу. Њену важност препознали су највећи глобални технолошки играчи, који троше огромне количине енергије, нарочито у пољу вјештачке интелигенције – Мицрософт и Гоогле и други, који већ сада почињу да купују властите нуклеарне реакторе.

Почетна инвестиција је велика

Иако је почетна инвестиција висока, нуклеарне електране имају вијек трајања 40–60 година и ниске оперативне трошкове, што их чини привлачним за земље које желе дугорочно стабилне цијене енергије. Велики потенцијал је у малим модуларним реакторима (СМР – Смалл Модулар Реацторс) који омогућавају јефтинију нуклеарну енергију.

Нуклеарна енергија доспјела је у фокус након рата у Украјини, када многе земље желе да смање зависност од фосилних горива из увоза, посебно плина и нафте. Потреба за енергијом „убила“ је ранији страх од катастрофе која се десила у нуклеарној електрани у Чернобилу у Украјини, те се данас у први план истучу погодности у кориштењу нуклеарне енергије, нарочито што може бити домаћи извор енергије.

Са 93 оперативна нуклеарна реактора који су у 2023. години произвели приближно 779.186 гигават-сати (ГWх) електричне енергије (око 18,6% укупне производње електричне енергије у земљи), Сједињене Америчке Државе су лидер међу произвођачима ове врсте енергије.

Кина је друга са 55 оперативних реактора који су произвели око 406.484 ГWх нуклеарне енергије, што чини 4,9% укупне производње електричне енергије у тој земљи, док је Француска на трећем мјесту са 56 реактора који су произвели приближно 323.773 ГWх струје (64,8% укупне електричне енергије у Француској). Ова земља и највише и користи нуклеарну енергију.

Нуклеарна електрана Кршко

Према подацима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), нуклеарна енергија је у 2023. години чинила приближно 9% укупне свјетске производње електричне енергије, с укупном производњом од око 2.602 терават-сата (ТWх).

У поређењу с другим изворима енергије, нуклеарна енергија је друга највећа нискоугљенична технологија за производњу електричне енергије, одмах након хидроенергије.

Без обзира на усмјерени фокус данас, нуклеарна енергија била је популарнија средином деведесетих година, када је њен удио у глобалној производњи енергије износио близу 18 одсто. Но, статистика од девет одсто колико износи данас, могла би се ускоро промијенити и ту слику мијења управо Француска, у којој око 64,8% укупне производње електричне енергије, отпада на нуклеарну енергију.

Када је о простору бивше Југославије ријеч, Нуклеарна електрана Кршко (НЕК) у Словенији једина производи електричну енергију. Ријеч је о заједничком производном објекту Словеније и Хрватске, који годишње покрива око 20 одсто потреба Словеније и 16 одсто потреба Хрватске за електричном енергијом. Двије земље праве планове о изградњи и другог блока нуклеарне електране.

НЕК је започео с комерцијалним погоном 1983. године, и до сада су произвели 191 ТW х (терават сати) електричне енергије, док данас годишње у просјеку произведе 5,7 терават сати електричне енергије.

Електрана користи водени реактор на притисак (ПWР) с нето електричном снагом од 696 МW. Одлуком Владе Словеније Кршко је у јануару добила еколошку сагласност за дјеловање до 2043. године. Треба подсјетити и на чињеницу да су у бившој Југославији постојали истраживачки нуклеарни институти, попут Института Винча у Србији, који је управљао са два истраживачка реактора, РА и РБ. Нуклеарни истраживачки програм у Винчи завршио је 1968. године, а реактори су искључени 1984. године.

Такође, 70-их година привредни гигант Југославије, сарајевски Енергоинвест планирао је изградњу нуклеарне топлане за топлификацију главног града БиХ, док се Горажде разматрало као град у којем би требало да буде изграђена нуклеарна електрана. Осим да постоји интерес за производњом нуклеарне енергије, у БиХ још нико озбиљно не износи планове ко би и гдје градио нуклеарну електрану. Такође, непознато је и ко би испоручио технологију и гориво за постројење.

У Извјештају Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) из 2016. године се наводи како власти БиХ нису изразиле намјеру за изградњу нуклеарних електрана, нити постоје информације о интересу за такве пројекте. Тренутно, енергетски сектор БиХ ослања се на термоелектране на угаљ и хидроелектране. Према подацима из 2023. године, инсталирани капацитети укључују око 2.076 МW из хидроелектрана већих од 10 МW, 2.065 МW из термоелектрана на лигнит, 186 МW из малих хидроелектрана, 135 МW из вјетроелектрана и 212 МW из соларних електрана.

Иако БиХ нема нуклеарне објекте, ратификовала је још прије 15 година Конвенцију о нуклеарној безбједности и успоставила Државну регулаторну агенцију за радијацијску и нуклеарну безбједност (СРАРНС) ради регулисања области радијацијске и нуклеарне безбједност.

Колико коштају нуклеарне електране

Трошкови изградње нуклеарне електране варирају у зависности од више фактора, укључујући величину и тип реактора, локацију, регулаторне захтјеве, те економске и политичке околности. Почетна процјена цијене изградње пројекта Хинклеy Поинт Ц из Уједињеног Краљевства, који обухвата два реактора укупне снаге 3.200 МW, 2015. године износила је 18 милијарди фунти, али су трошкови до 2024. године порасли на између 31 и 35 милијарди фунти.

Дуковани, Чешка Република: Планирана изградња два нова реактора процијењена је на око 200 милијарди чешких круна по реактору, што је приближно 9,1 милијарда америчких долара.

Нуклеарна електрана Кршко 2, Словенија: Процијењени трошкови изградње другог блока ове електране износе око 9,3 милијарде евра.

Мали модуларни реактори (СМР): Ови реактори су мањи и дизајнирани за серијску производњу. Један такав је пројект у Онтарију, Канада, процијењен је на 6,1 милијарду долара за први реактор.

(Фобрес) Фото: Илустрација/АП