Осам деценија од краја рата и побједе над фашизмом

У Москви се сваке године, 9. маја одржава и војна парада којом се обележава годишњица велике победе Совјетског Савеза против фашизма.

Нацистичка Немачка била је највећа машинерија зла коју је свет до тада видео, а на њеном сламању Совјетски Савез је поднео огромне жртве.

Безусловна капитулација Немачке потписана је у Карлсхорсту, предграђу Берлина, у штабу совјетских трупа, у 22:43, а ступила је на снагу у 23:01, по средњоевропском времену, 8. маја 1945.

У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.

Иако је тим актом формално завршен рат остаци немачких трупа местимично су још неколико дана пружали отпор, најдуже у Југославији, до 15. маја.

Представници Немачке заправо су у два наврата потписали капитулацију, а првобитно 7. маја у Ремсу, на северозападу Француске.

Са немачке стране потписник је тада био генерал Алфред Јодл. Савезнике је представљао генерал Валтер Бедел Смит, а Совјете генерал Иван Суслопаров. Присутан је био и представник четврте признате савезничке силе, Француске, у лику генерала Франсоа Севеза.

Стаљин, међутим, није прихватио документ потписан 7. маја. Званична Москва је инсистирала да се акт о капитулацији потпише наново, у присуству репрезентативних представника совјетске армије и државе.

Генерал Двајт Ајзенхауер прихватио је Стаљинов захтев да се документ потписан у Ремсу узме као прелиминарни, па се ново потписивање догодило сутрадан у Берлину.

Разлика између текстова споразума из Ремса и Берлина јесте одредба да се немачке трупе имају, свуда, предати локалним заповедницима савезничких снага, без разлике.

Додатак из Берлина био је битан због чињенице да су Немци замислили да се предају западним савезницима, при чему је постојала идеја да се отпор Совјетима можда настави.

Савезничка команда прихватила је захтеве совјетског врха извесно и због поштовања према чињеници да је највећи део борбе против нацистичке Немачке изнео управо Совјетски Савез.

Прихваћен је такође захтев Москве да се капитулација има потписати на највишем новоу, и то у Берлину, самом средишту зла, несумњиво из симболичких разлога.

Тако се догодило да се Дан победе, због разлике у временским зонама, обележава 8. маја на Западу, а у Совјетском Савезу, као и на целокупном простору који су совјети контролисали, односно на ком су имали пресудан утицај 9. маја.

Прва велика Парада победе одржана је у Москви 24. јуна 1945 и од тада до наших дана, она се одржава сваке године 9. маја.

(Тањуг) Фото: АП