Брисел забринут због могуће безбједносне кризе

Иако из Брисела не желе јавно да се оглашавају принципијелно препуштајући функционисање коалиције договору домаћих политичких лидера, полуприватно бројне дипломате с којима смо имали прилику да разговарамо све су забринутије да би се заустављање европског пута БиХ могло претворити у безбједносну кризу с несагледивим посљедицама за регион, али и саму Европу.

Оно што их посебно брине је искључив став "тројке" да с Милорадом Додиком, предсједником СНСД-а, више не желе, а да истовремено "тројка" из Републике Српске, која би требало да Додика замијени, поручује да како су избори ближи све је мање извјесно да би ушли у власт која не би имала времена да направи било шта озбиљније до изборне кампање.

Многе, како смо успјели да разазнамо, збуњује став Драгана Човића, предсједника ХДЗ БиХ, који је с једне стране осудио Додикове потезе против државног уређења БиХ, а истовремено није спреман да га испусти из државне коалиције.

Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке, сматра да је парализа у БиХ проузрокована рефлексним ставом домаће политике да се очекује да неко други ријеши проблеме који постоје у БиХ.

Такође, нејасно јој је како поједини политичари могу истовремено бити и проевропски и евроскептици.

"У истој реченици у изјавама појединих политичара можемо чути како се ЕУ распада, како је пропала, а у другом дијелу исте реченице да су истински опредијељени за европски пут земље. Исто тако гледамо политичаре који се здушно залажу за ЕУ пут БиХ и истовремено чувају леђа носиоцима дезинтегративних процеса који нас удаљавају од ЕУ", истиче она.

Према њеним ријечима, док год су политичке позиције "зацементиране у 19. вијеку", није реално очекивати напредак.

"Садашња ситуација нас вуче унатраг, све акције су у супротности са тековинама ЕУ тако да је предуслов за помјерање уз ове политичке дубиозе формирање нормалне власти на нивоу БиХ. Нисам оптимиста да се то може ускоро десити", сматра она.

Као што смо већ писали, ЕУ је забринута не само за безбједносну ситуацију у региону, већ и за властити међународни углед, с обзиром на то да не успијева ријешити ситуацију у свом сусједству у једној релативно малој земљи на европском путу.

Неке дипломате чак очекују да би у наредном периоду могао да дјелује високи представник Кристијан Шмит, чији легитимитет у РС не признају, а посебно из разлога што ће му нова њемачка влада, у којој ће сједити његове њемачке партијске колеге из конзервативног блока, од којих су му многи лични пријатељи, бити изразито наклоњена.

Шмит је недавно дао занимљиву изјаву која је на трагу бриге коју европски званичници не исказују јавно, да нема наставка европског пута док се не ријеши питање државне коалиције.

Шмит је у интервјуу за ХРТ изјавио да би стабилна власт на нивоу БиХ управо могла бити услов за даљи напредак према Бриселу.  

"Не треба се обазирати на ничије пријетње, него окренути се будућности. БиХ се пружила добра прилика. Успије ли се оформити нова коалиција с циљем приближавања Европи, могу почети преговори о уласку БиХ у ЕУ", навео је Шмит.

Сматра како ће то бити дуготрајан процес, али да треба грађанима БиХ дати до знања да су они дио Европе и да тамо имају будућност.

"Захвални смо предсједавајућој Вијећа министара БиХ Борјани Кришто на њеном раду и надамо се да ће представници сва три народа, Срба, Бошњака и Хрвата, остати уједињени. Чека нас још пуно посла јер је током састанка с челницима држава чланица ЕУ постало јасно да су одлучни пружити подршку, у већој или мањој мјери, али и показати гдје су границе. Поступци неких из Бањалуке апсолутно су неприхватљиви", поручио је за ХРТ.

(Независне) Фото: БН