На данашњи дан, прије 45 година, умро је Јосип Броз Тито
Јосип Броз Тито, дугогодишњи неприкосновени лидер социјалистичке Југославије, умро је 4. маја 1980. пре 45 година.
На чело Југославије доспео је победом у Другом светском рату, а пошто је совјетска Црвена армија октобра 1944. ослободила Београд од немачких окупатора, заједно са партизанским јединицама, односно НОВЈ преузео је власт.
Сматра се да је покрет отпора који је Јосип Броз Тито предводио био најјачи на тлу Европе западно од Совјетског Савеза и отуда је из Другог светског рата изашао као прослављени ратни командант.
Јосип Броз рођен је у Кумровцу, у Загорју, недалеко до границе са Штајерском, највероватније 7. маја 1892. Отац је био Хрват, мајка Словенка.
Након неуредног основног школовања у родном месту, занат је учио у Сиску. Наводно убрзо по доласку у Загреб 1910. активан је у радничком покрету, када постаје члан локалне Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније.
Радио је потоњих година у Камнику, Крањска, Ченкову, Чешка, код Минхена у Баварској, Бечком Новом месту, али се нигде није дуже задржао.
Од 1913. на одслужењу је војног рока, где се истакао како стицањем подофицирског чина, тако и као другопласирани на такмичењу у мачевању у војсци Аустрогарске. Победник је иначе био један од надвојвода из кућа Хабзбург.
Пошто је Беч започео Први светски рат нападом на Србију, нашао се на фронту. У прво време ратовао је на српском фронту. У његовим потоњим званичним биографијама тај податак је био занемарен, истицало се једино да се због недисциплине тада нашао заточен у Петроварадину. Потом је упућен на руски фронт, у Галицију.
Маја 1915. после рањавања, Руси га заробљавају. Остатак Првог светског рата проводи у Русији. Одбио је да се прикључи југословенској добровољачкој формацији у Русији.
У потоњим биографијама навођено је да је био учесник Октобарске револуције, што није истина.
Током боравка у Западном Сибиру, жени се малолетном кћерком човека на чијем имању је радио.
У јесен 1920. са супругом долази у новообразовану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
До 1925. живи у месту Велико Тројство, недалеко од Бјеловара, гђе је радио у млину. Ту му се родило четворо деце, од којих је преживео једино Жарко.
Потом борави у Загребу, Краљевици, Београду, Смедеревској Паланци, да би се 1927. вратио у Загреб. Био је званично индустријски радник, а заправо више посвећен синдикално партијском раду.
Хапшен је 1927. и 1928. Пошто је осуђен на пет година робије, из затвора ће изаћи марта 1934.
Потом постаје члан Политбироа КПЈ и професионални комунистицки функционер. По сведочењу Васе Казимировића, потоњег историчара, који је тада био скојевац и као партијски курир је преносио новац, високе партијске функционере Коминтрена је тада плаћала у рангу примања директора банака у Краљевини Југославији.
Током друге половине тридесетих успело му је да уклони са челних места у партији више истакнутих функционера, почев од претходног лидера КПЈ Милана Горкића (Чижинског) односно конкурената попут Лабуда Кусовца или Петка Милетића.
Од краја 1937. представљао се као генерални секретар ЦК КПЈ. Током Грађанског рата у Шпанији, према појединим, непровереним, наводима одлучивао је о судбинама појединих истакнутих партијских званичника.
Успело му је да преживи период Великих чистки у Совјетском Савезу, иако је тамо боравио током знатног дела 1938/1939, док је већи део првака КПЈ ликвидиран, или је у најбољем случају завршио у логорском систему ГУЛАГ.
Октобра 1940. доспева и формално на чело КПЈ.
Пошто је Југославија априла 1941. окупирана, из Загреба одлази у Београд, где ће после налога из Москве, који је уследио пошто је Совјетски Савез нападнут, започети организацију устанка у Србији.
Као врховни командант НОПОЈ предводио је отпор у окупираној Југославији, што је крунисано великом победом.
Поступно, крајем 1943. успело му је да се наметне као главна снага отпора унутар Југославије и у очима званичног Лондона.
Као неприкосновени лидер социјалистичке Југославије предводио је земљу од ослобођења 1944/1945. до смрти маја 1980.
Формално, од 1943. до 1963. био је председник Владе Југославије, а потом председник државе. Паралелно, све време предводи КПЈ, односно од новембра 1952. Савез комуниста Југославије. Звање маршала носио је од Другог заседања АВНОЈ, крајем новембра 1943.
У прво време највернији савезник Москве, пошто је Стаљин одлучио да га се реши, што је обелодањено крајем јуна 1948. Резолуцујом Информбироа, поступно се ослања на Запад.
У Вашингтону је тада одлучено да му се упути помоћ, с циљм урушавања монолитности комунистичке интернационале.
Уживао је затим знатну војну, финансијску и другу помоћ од САД.
У условима ондашњег такозваног хладног рата, и паралелног процеса деколонизације, успело му је да се поступно, крајем педестих и раних шездестих, наметне као један од лидера такозванох Трећег света, односно Покрета несврстаних, чији је био оснивач, заједно са Нехруом и Насером.
У унутрашњој политици осмишљен је тада специфичан југословенски пут, назван социјалистичко самоуправљање, што је подразумевало и увођење тржишних механизма, уз друштвену својину, у чему је било успеха.
Паралелно је поред формалног федералног уређења, временом спровођења све даља децентрализација, па је од Устава 1963. а у потпуности Уставом из 1974, сва реална власт пренета на ниво федералних јединица, односно републичких партија.
Заједничке су остале, а и то не у потпуности, одбрана, спољна и фискална политика, при чему је свуда спровођен такозвани кључ, с циљем такозване равноправне заступљености уз обавезан консензус представника свих република и покрајина.
Било је то, како се показало, нефункционално, деструктивно устројство, које је онемогућило опстанак Југославије.
(Тањуг) Фото: АП
Повезане вијести
Коментари (74)
Цанкy
Ех, Тиле, Тиле, што им бабе и татко им не повеша кад си мого, све по правди ондашњој, види сад ми морамо њихова говна решавати...
Јоја
Када це ону каменцину склонити са Дедиња и ове комунистицке споменике из Републике Српске
Горан
Боже, глупог ли народа. Зато нам и јесте овако.
Обицан цовјек
Вјечна слава и хвала друже Тито Хвала ти за безбрижно дјетињство и сву твоју доброту према народу и народностима СФРЈ,многи су могли само сањати такву државу,најбољу на свијету
Ни мртвом
...му не можете ништа! Ваљао је Православцима и Католицима, Црногорвима, Мкедонцима, Албанцима а најмање Бошњацима, међутим Бошњаци су га највише вољели и поштовали и поред свега!
Ее
Тито је правио и градио дрзаву, отварао фирме, народ запошљавао, признат био и медју народом СФРЈ и у цијелом свјету, да су само одрзавали што је Тито оставио нико без посла неби био неби нам дјеца у свјет ишла да посао траже,,неби се народ оволико раселио и ко није доживио лијепе Титове владавине нек не коментарише ништа ружно јер све сто је за народ било лијепо за живот било је док је друг Тито владао а после Тита нема више ни лијепог живота ни ништа као прије јер ови сад су од 90 године све до дан данас опустошили и ојадили и Дрзаву и народ
ДР
Један и једини. Југа није била Запад али ни Исток. Његове заслуге су огромне јос од борбе против фасизма па ослободјења и НЕ Стаљину инаце би заврсили иза гвоздене завјесе. Фабриике и индустрија је била неупоредива боља тада а онда су стигли криминалци и лазне патриоте које су опљацкали све. Односи медју људима такодје јер националност није била битна. Стета сто није сконтао ко га мозе насљедити на вријеме. Марковиц је био најбоља опција и конфедерација али проклети националисти су направили рат и све остало.
Бакарић/Шпиљак
Мислим да мјештани Кумровца једва чекају повратак Тита у родно мјесто,ако је тамо уопште рођен
Друг Тито
Нема бољег предсједника од њега. Наклон до пода.Остали сви, највећи смрадови из свих осталих република које је мајка могла да роди.
мо-стар
Да је нама данас добро не бисмо се ми ни сјећали Тита.
Искрено
Била су то лијепа времена. Цијењени смо били у цитавом свијету. Сви који кажу да је Титово вријеме било лоше су сад они који нам не дају ни добро јутро једни другима да позелимо, сви су испливали у прљаву криминалну политику која разара мозгове на националне, вјерске и све друге тровачке факторе. Његови противници су надојили ове просторе крвљу а ни дан данас им није доста и роваре међу нама зарад својих покрадених милиона.
Нека
Је жив и здрав.🤣
Лео
Овај монструм је побио висе Срба него Хитлер у току и послије рата,и треба га изњети из Београда.
Неђо.04.05.2025
Свису смели да изражавају свој идентитет само Срби нису смели.На рачун Српскога народа усташе,Словенци и Босанци добили су државу.Било је братство и јединство на папиру једино срби су веровали у то браство остали су пљували против Срба.И данас дани то раде.
Ццц
Устани и похапси све кримибалце и на Голи оток тамо им је мјесто
Дарио ДрагољубДацкоДуцко
Умро је ратни злочинац
Нострадамус
Броз је умро, а са њим је умрла и идеја социјализма у Југи. Из мисијих рупа су се појавили „храбри“ националисти и прво све завадили, затим порусили и побили и на крају све покрали. Данас нас убједјују да су за све „криви комунисти и Броз“, док упорно глодју преостале кости и прицају о „угрозености“, уз стихове „.. мрзе нас Јапанци и Лилипутанци“. Преправља се историја, јер зивот је изгледа поцео онда када су националисти досли на власт?.
ЗАТО ДАНАС
БОГУ ХВАЛА ИМАМО НАШЕГ ...СТЕВАНДИЋА,"ПРАВОГ" СРБИНА...АКО НИШТА..МАКАР ЈЕ ЛИКВИДИРАО ОНОГ *ИЗДАЈНИКА"...ШУШНИЦУ ....!!!
мики
Мој цаца зарадио пензију прије рата у ТАС БЛ,као бравар,а кад је радио,имао вецу плату него тад да је отисао у Њемацку,радило се кроз смјене,и на норму.
Роки
А ми од тада умјесто да напредујемо, назадовали за 100 година. Мислим на простор бивше Југославије.
Азем
Нека му је вјечна слава. Захваљујући њему живјели смо као нормални људи, имали добро школство и здравство, пуну запосленост, равноправност народа, сполну равноправност, државу уважавану у цијелом свијету, … укратко, имали смо све оно сто данас немамо.
+
Не само од тада. Тито је већ 43 примао усташе и фашисте у Партизане. Када је већ побиједа била видљива. А тек послије рата. КО ЈЕ БИО МУДАР И ПРИМИЈЕТИО, ДА СЕ МАСОВНО РЕХАБИЛИТУЈУ ИСТИ. ПОСЛАН ЈЕ НА ГОЛИ ОТОК. НА МУКЕ. А ТО СУ БИЛИ УГЛАВНОМ СРБИ. ЈЕР СВЕ ЈА ГРАЂЕНО ДАЉЕ НА ШТЕТУ СРБА. ТАКО ЈЕ ХРВАТИМА СВОЈИМ ОСТАВИО СВЕ МОРЕ И ОНОЛИКУ ХРВАТСКУ. А СРБИМА НИШТА. И САДА СРБИЈУ КОШТА ЧУВАЊЕ ЊЕГА. Имамо ли Срби осим Вучића још јаких политичара и Патриота. Живи били такви. Да исправе неправду, "братства и јединства" и распада Југославије. ПО НЕУСВОЈЕНИМ ИНТЕРНИМ ГРАНИЦАМА У ЈУГОСЛАВИЈИ. ЖИВИЈЕЛА ЈЕЛЕНА. Обичан грађанин.
€®
Не упита нико лију стару,што је био десант на Дрвару,зашто није био код Толмина,код Загреба или Вараждина...
Да
Друзе Тито, ти си умро у 3 и 15 , а ми смо вец у пола 4 били у говнима.
Ибро
Цовјек који је од руље створио поносну, образовану и постовану нацију. Изградио све сто видимо око себе а није „приватно“. Али неце руља да буде неко , свој на свом. Хоце да буду кметови и ако треба и палити це све око себе.
СвеСкупа
Стајали људи у реду, чак и у Wасхингтон, да му машу, пушио у бијелој кући ,данашњи политичари само срамоте своје народе. Било је часно и лијепо живјети у то вријеме. Они који говоре супротно, говоре о себи, не о њему.
Рус
Не разумим засто га не пребаце у Хрватску. А на његово место пренесу кости ЦАРА ДУШАНА
Комуњара
Ста Срба поби кости му земља избацила злоцинац
Трт
Е, мој Тито. Народ би волио да устанеш и да она твоја полиција ову банду похапси и на Голи оток пошаље.
Xxx
Ништа важно ништа битно Као и да није . Неважна особа
мислим
И тада је кренуло наопако и видимо гдје смо данас.Био је то способан цовјек.
Одговор
Било је недељно поподне кад су на радију прочитали ту вијест... сјећам се, као јуче да је било!
Хм
Он умро а ја се родио.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.