Преминула Ана Глигић, чувени вирусолог

Глигићева је била једна од јунакиња борбе против посљедње европске епидемије великих богиња која је на зиму и пролеће 1972. године погодила СФР Југославију, претежно Косово и Метохију и Србију, по повратку Ибрахима Хотија из околине Ђаковице са ходочашћа до Меке.

Ана Глигић је дала велики допринос борби против епидемије вариоле вере 1972. године. Такође су познати њени радови на откривању Марбург вируса и  мишије грознице док је обављала функцију шефа Референтне Лабораторије Института Торлак. Била је веома активна и током пандемије корона вируса.

Вирусолог Ана Глигић, специјалиста медицинске микробиологије и виши научни сарадник на Медицинском факултету Универзитета у Београду, рођена је 6. августа 1934. године у општини ПодравскаСлатине, у тадашњој Краљевини Југославији.

Током Другог свјетског рата остала је без великог броја чланова породице. Школовање је започела у Вировитици, гдје је 1953. завршила класичну гимназију, а 1959. дипломирала биологију на Факултету за природне науке и математику у Београду.

Годину дана по дипломирању запослила се као приправник за вирусологију на Институту за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", а затим је прешла у новоосновани Институт за имунологију и вирусологију "Торлак".

У току професионалне каријере Глигићева се стално усавршавала, што је било кључно за развој југословенске здравствене политике.

Својеврстан значај за стручни раст Југославије имала је и њена обука у иностранству, те је 1968. године отишла на специјализацију за дијагностику великих богиња у најпрестижније лабораторије Европе, укључујући Лондонски вирусни референтни лабораторијум и Институт за поређење тропске медицине у Минхену.

Њена каријера је укључивала и истраживања на једном од најсмртоноснијих вируса – вирусу марбург који је 1967. прва на свијету изоловала и описала.

Током осамдесетих и деведесетих година 20. вијека, Глигићева се усмјерила на проучавање хеморагичних грозница.

Са научним радом наставила је и након пензионисања, активно учествујући у истраживањима током пандемије вируса корона, гдје су њена стручност и искуство били од велике помоћи. Она је стручним савјетима упозоравала јавност на значај вакцинације и епидемиолошке заштите.

Била је један од највећих стручњака у области микробиологије и вирусологије у Србији и свијету, а њен допринос науци и здравству је огроман.

(Тањуг) Фото: Н1