Стигло нам је прољеће- знате ли зашто нам већ годинама долази дан раније?

У вријеме равнодневнице, двије Земљине хемисфере подједнако примају сунчеве зраке. Често се каже да су ноћ и дан једнаки по дужини. Заправо, ријеч еквиноцијум долази од латинског аеqуус (једнак) и ноx (ноћ).

Иако су многи у школи учили да прољеће почиње 21. марта, посљедње двије деценије прољеће нам календарски долази 20. марта. Стручњаци су открили да већ двадесетак година прољеће долази дан раније, због двије различите методе за утврђивање почетка и краја годишњих доба: метеоролошке и астрономске.

Метеоролози проматрају спуштање и раст температуре и стање у атмосфери, а метеоролошка сезона координира према календару и свако годишње доба траје три мјесеца. Том методом прољеће траје од 1. марта до 31. маја.

Друга метода темељи се на астрономским сезонама, а односи се на положај Земљине орбите у односу на Сунце. Астрономски календар утврђује годишња доба према томе када Земљина ротацијска ос буде на 23,5 степени у односу на орбиту око Сунца, па нам прољеће посљедњих година долази 20. марта.

Први дан прољећа у Босни и Херцеговини бит ће прилично сунчан. Вјетар слаб сјеверног и сјевероисточног смјера. Највиша дневна температура зрака према Федералном хидрометеоролошком заводу износит ће углавном између 13 и 18 степени Целзијуса.

Прољеће симболизира поново рађање Сјеверне хемисфере Земље када се у природи све буди. Многе културе имају фестивале прољећа, а посебно се издвајају Јапан, Индија и Непал. Долазак прољећа обиљежавају плесом и пјесмом, а учесници фестивала бацају различите боје једни на друге. Фестивали обиљежавају и побједу доброг над злим.

(клиx.ба)