Премијерка Француске дала оставку

Макрон није одмах именовао њеног наследника, јавља Ројтерс. Промена премијера долази након годину дана обележених политичком кризом у земљи, због спорне реформе пензионог система и закона о имиграцији.

Такође долази само пет месеци пре избора за Европски парламент, а очекује се да ће евроскептици остварити рекордне добитке у време широко распрострањеног јавног незадовољства због пораста трошкова живота и неуспеха европских влада да обуздају миграционе токове. У Француској, анкете јавног мњења показују да Макронова странка заостаје за лидером крајње деснице Марин ле Пен за неких осам до 10 поена испред гласања у јуну.

Спекулације о реконструкцији владе биле су распрострањене у недељама откако је усвајање пооштрених имиграционих правила тесном већином у парламенту открило дубоке пукотине у Макроновој центристичкој већини.

Сам Макрон је обећао нову политичку иницијативу. Међу онима који се наводе као потенцијални кандидати за замену премијерке су 34-годишњи министар образовања Габријел Атал и 37-годишњи министар одбране Себастијан Лекорну, од којих би сваки био најмлађи премијер Француске икада. Министар финансија Бруно Ле Мер и бивши министар пољопривреде Жилијен Денорманди такође су помињани од стране аналитичара као могуће опције.

Промена премијера неће нужно довести до промене у политичком приступу, већ ће пре сигнализирати жељу да се одмакне од пензионих и имиграционих реформи и фокусира се на нове приоритете, укључујући постизање пуне запослености.

Борн је била премијерка од маја 2022, а како подсећа британска агенција, била је помоћник бројним министрима Социјалистичке партије пре него што је дошла на чело владе у време Макроновог председничког мандата. Са 62 године, она је тек друга жена на тој функцији у Француској.

Саветници француског председника кажу да је успео да прође најизазовније делове свог економског манифеста у првих годину и по дана свог другог мандата, упркос недостатку апсолутне већине, као и да ће будуће реформе, на пример, образовања и еутаназије, имати већи консензус.

Али Макронова одлука да искористи извршна овлашћења прошле године да донесе спорно повећање старосне границе за пензију на 64 године изазвала је насилне протесте који су трајали недељама.

Реконструкција владе ће вероватно интензивирати трку у Макроновом табору за његовог наследника на следећим председничким изборима 2027, са бившим премијером Едуаром Филипом, министром унутрашњих послова Жераром Дарманеном и Ле Мером као потенцијалним кандидатима.