Шта се крије иза најновије "мантре" Кремља око Косова?

Чињеница да Београд озбиљно разматра француско-немачки план као оквир за преговоре са Приштином, али и питање увођења санкција Русији утицала је на Кремљ да појача дипломатске активности у региону.

Боцан-Харченко: Косовско питање биће решено у у другим геополитичким условима

Прво је руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко у два интервјуа напоменуо да "Русија остаје доследно посвећена Резолуцији 1244" и да не признаје Косово односно да ће подржати "само оно решење које одговара националним интересима Србије".

- Нико од нас у овом тренутку не зна како ће се коначно решити косовско питање. Косовско питање биће решено у другим геополитичким условима који ће настати након окончања сукоба између заједничког Запада и Русије. У садашњим геополитичким условима није могуће дугорочно решење за нека отворена регионална питања, па ни за Косово и Метохију - рекао је Боцан-Харченко.

Захарова: Запад хоће да сломи политичку вољу Београда

Слично је рекла и потпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова и притом осудила понашање Запада.

- Циљ Вашингтона и Брисела у односима са Србијом, је да сломе политичку вољу српског руководства и натерају га да се придружи санкцијама Русији - изјавила је, између осталог, Захарова.

Путин: Високо ценимо избалансирани спољнополитички курс Београда

Председник Русије Владимир Путин похвалио је спољну политику Србије у честитки коју је поводом Сретења, националног празника Србије, послао председнику Србије Александру Вучићу.

Високо ценимо избалансирани спољнополитички курс који Београд спроводи у актуелним сложеним међународним околностима. Подржавамо Ваше напоре усмерене на заштиту територијалног интегритета земље и решавање косовског питања. Уверен сам да даљи развој руско-српског стратешког партнерства у потпуности одговара интересима наших братских народа - поручио је, између осталог, Путин.

Након свега поставља се питање шта све ове поруке руских званичника значе за Србију?

"Питање Косова и Србије порасло у међународним оквирима"

 Бивши дипломата Зоран Миливојевић истиче за "Блиц" да је "постало потпуно јасно да је питање Косова и Србије порасло у међународним односима".

- То је очигледно и због динамике у региону, али и пораста ангажовања Запада на овом простору. Изјаве руских званичника потврђују да је порастао и интерес Русије за овај регион. То указује да је регион остао интересна сфера великих сила и да ће се расплет свих нерешених питања на овом простору догађати на релацији Москва-Вашингтон - анализира за "Блиц" Миливојевић.

Како каже, Русија је потврдила и да "нема намеру да доведе у питање интересе на овим просторима".

- За нас је битно да је Москва још једном рекла да је спремна да подржи територијални интегритет и суверенитет Србије и да се залаже да се косовско питање решава у Савету безбедности Уједињених нација - закључује Миливојевић.

Грубјешић: Русија опет користи Косово за сопствене интересе

Међутим, Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику примећује како "није први пут да Русија повезује рат у Украјини са косовским питањем".

- То је још један доказ да Русија користи косовски преседан искључиво због сопствених интереса. Како се приближава годишњица агресије на Украјину, тако се све јасније види да ће империјалне тежње Русије тешко бити задовољене. С друге стране, видна је намера и да се Србија обесхрабри и да не прихвати европски предлог за решење косовског питања, јер Русија тиме губи главну полугу утицаја у Србији - оцењује за "Блиц" Грубјешић.

Како каже, Москви је "исто тако важно и да Србија не усагласи своју спољну политику са европском и да остане једина земља која се није придружила санкцијама Русији".

- Изјава руског амбасадора да Србији не одговара европски план за Косово у најмању руку је непримерена и некоректна према земљи домаћину и чуди ме да нико од српских званичника није реаговао, док се изјаве западних амбасадора нашироко коментаришу - закључује Грубјешић.

Попов: Русија нервозна због последњих дешавања у Србији

Директор Центра за регионализам Александар Попов види понашање руских званичница као последицу дешавања на политичкој сцени Србије претходних дана.

- Москва је нервозна јер је Вучићево образлагање на седници скупштине у вези са Косовом и француско-немачким планом прошло у релативно мирној атмосфери, без протеста на улицама. То јесте био окидач за Кремљ који не жели да се Србија окрене у потпуности ка Западу јер ће на тај начин изгубити најважније упориште на Западном Балкану - анализира за "Блиц" Попов.

Наш саговорник истиче да постоји бојазан у Москви да би Србија могла да уведе и санкције Русији.

- Изјаве руских званичника последњих дана представљају благо упозорење да последња дешавања у Србији нису по вољи Русије. Сад шта се дешава иза завесе ми можемо само да нагађамо. Руске дипломате су познате по изјавама које нису баш толико суптилне, од Димитрија Конузина до Боцан-Харченка који је недавно најавио да ће Русија у Србији направити војну базу - подсећа Попов.

(Блиц) Фото: Агенције