Прва дама Србије о каријери, моди, празницима...

Радите у Министарству спољних послова. Како изгледа ваш радни дан, имате ли радно време?

У Министарству спољних послова радим већ 13 година и морам да кажем да и данас осећам исти понос који сам осетила и први пут када сам закорачила преко прага Министарства, јер ми се пружила прилика да радим за своју земљу у једној важној институцији. И док сам, пре тога, радила у приватној фирми, моја једина жеља је била да императив увек буде обим посла, а не време које ће неко провести седећи у канцеларији.
 
Зато сам захвална што ми посао пружа динамику која ми је увек неопходна. Свакако да мој радни дан прелази границе формалног радног времена, неретко и оквире службеника Министарства, али је то део моје жеље да своју улогу у друштву, улогу која ми је поверена стицајем животних околности, употребим за опште добро. На крају, то је оно што се рачуна.
 Дипломатија подразумева и путовања. Да ли често путујете?

Раније сам путовала чешће као члан делегације МСП. Дешавало се да то буде збуњујуће за земљу домаћина, посебно по питању пресеанса, јер се први пут сусрећу са ситуацијом у којој је супруга председника и део делегације Министарства. За мене је то врло изазовно и захтевно, али сам схватила да сваку прилику треба да искористим за сусрете на највишем нивоу и за промоцију своје земље, било као супруга председника, било као дипломата.

Као супруга председника упознали сте бројне светске званичнике, али и прве даме. Од Мишел Обаме, преко Меланије Трамп, Емине Ердоган... Какав су утисак оне оставиле на вас?

Са некима од њих сам разменила тек неколико куртоазних реченица, док сам са другима развила однос поверења и поштовања. Све су то даме које поносно и са великом снагом носе титулу прве даме. Свака од њих је специфична и посебна, као што је и сваки човек на овој планети. Оно што сам у већини сусрета препознала јесте врло једноставна ствар, а то је да су све оне, сви они, само људи, са свим својим врлинама и манама, својим радостима и разочарањима.

Разговарали сте са супругом украјинског председника Володимира Зеленског, Оленом? Занимљиво је да председник Вучић није разговарао са Зеленским, а вас две сте оствариле контакт.

Када ме је гђа Зеленска крајем августа 2021. године позвала да учествујем на Првом самиту првих дама и господе у Кијеву, радо сам се одазвала позиву и била једна од тек неколико првих дама које су препознале важност идеје да унисоним гласом покушамо да променимо неке ствари набоље.

Наредни самит на коме сам учествовала прошле године, окупио је далеко више званичника, првих дама, глумаца, јавних личности. Уследили су разговори са заједничком жељом за продубљењем сарадње, посебно на пољу хуманитарних активности.

Као израз помоћи и подршке становништву у Украјини, а на иницијативу прве даме Украјине за прикупљање средстава или директном донацијом санитетских возила, Србија је донирала два комплетно опремљена санитетска возила. Морам да напоменем да је набавка возила хитне помоћи данас равна потражњи респиратора за време најјачег таласа пандемије.

И то што ви радите у МСП-у је политика. Спољна, али политика. Чиме се мере ваши професионални успеси?

Увек волим да о професионалним успесима суде и говоре други. У мом свету они се мере личним добрим односима и могућностима да се неке ствари покрену и промене и погледом пуним задовољства и радости на лицима оних који су у вама препознали емпатију и емоцију која покреће. Дипломатија се, рекла бих, умногоме разликује од политике.

Да бисте се бавили дипломатијом, морате да познајете политичке прилике и кретања, али их посматрате кроз другачију призму. Политиком никада не бих могла да се бавим.

Ваше појављивање у јавности везује се за хуманитарни рад. Једна од ствари којој сте посвећени јесте решавање проблема људи који болују од ретких болести. Каква је ситуација у тој области и колико се ствари померају?

Много тога је урађено по питању лечења и положаја особа са ретким болестима. Илустративан пример је чињеница да је пре 11 година за лечење ретких болести у буџету РС издвајано 130 милиона динара, данас је та цифра близу четири милијарде. Ово доказује колико је држава одлучна да настави да помаже најслабијима међу нама, јер једно друштво је јако онолико колико је јак њен најслабији члан.

Сарађивали сте и са УНИЦЕФ-ом, помагали деци с аутизмом… Колика вам је сатисфакција то што можете да помогнете угроженима?

Поносна сам што развијамо идеју о подршци раном развоју деце и што смо почели са изградњом јединственог центра, Центра за рани развој и инклузију, који це помоћи и деци и родитељима у том најодговорнијем задатку. Овај Центар ће садржати и научно-истраживачки сегмент, као и део посебно посвећен деци са аутизмом.

Наш задатак је да удружимо снаге, јер изазове раног развоја није могуће решавати изоловано, независно од светских кретања. Где год да идем, увек тражим саговорника на тему раног развоја, и у Мароку, и Египту, САД, Кини... Сматрам да не постоји важнији задатак за човечанство од деце. Када кажемо “деца су наша будућност”, то звучи као флоскула, али смисао иза тога далеко превазилази нашу смелост да ову реченицу сматрамо прозаичном.

Виђамо вас и на различитим друштвеним манифестацијама, догађајима посвећеним култури, модним ревијама... Да ли у томе уживате или то за вас представља обавезу?

Људи углавном виде само манифестацију нечега, неког догађаја, неке прилике, и то је природно. Али, суштински, иза свега, бар у мом животу, стоји прича. Никада не радим оно што не волим или у шта не верујем. У свом животу сам се бавила глумом, новинарством, познајем много људи из тог света које поштујем и са којима се дружим. Волим да им пружим подршку када год сам у прилици.

Када смо код моде, ваше одевне комбинације увек изазивају много пажње. Да ли сами бирате оно у чему ћете се појавити на неком јавном догађају или имате помоћ?

- Морам да признам да ми импонује када ме питају ко ми је модни саветник, јер сама бирам своје одевне комбинације. Знам шта је оно што пристаје мом типу грађе и од тога увек полазим. У већини случајева носим креације домаћих модних брендова, и оно што ми је посебно драго јесте да наилазе на одушевљење и ван граница наше земље. Наши модни дизајнери су све креативнији и популарнији.

Колико се оно што облачите у свакодневном животу разликује од онога што носите на јавним местима?

Заправо, не: то је мој стил.

Имате ли времена за књиге и филмове? Шта читате?

Обожавам позориште, то је моје уточиште. Као неко старијег кова, тек скоро сам открила Киндле. Од тада, никуд не идем без њега, јер је лаган и практичан и могу 15 минута времена да искористим да читам. Тренутно је то сјајна књига “48 закона моћи”, Роберта Грина, са одличним подсећањима и примерима из историје.

(Блиц   Фото: АЛЕКСАНДАР ДИМИТРИЈЕВИЋ/РИНГИЕР)