Андрија Милошевић одрастао у сиромаштву, није имао ни за дукс!

- Први разред средње школе сам завршио у Подгорици, а на почетку друге сам уписао факултет. Почео сам да радим са 16 година. Имам 25 година радног стажа. Од почетка сам имао жељу да привређујем, радим и да се осамосталим - навео је Андрија у "Сценирању" на Курир телевизији.

Као и за већину, период деведесетих је био тежак и за његову породицу.

- Мени је мајка скупљала шест месеци 30 марака да ми купи дуксерицу. Али није било трагично. Нисам толико жудео за материјалним. Свиди ти се нешто као детету а немаш за то услове. Била је инфласција и рат. Успели смо, отишли смо даље - истакао је Андрија.

Када се изгуби родитељ остаје велика празнина целога живота. Глумац Андрија Милошевић проговорио је о, како је назвао, хероини његовог живота - мајци.

- Она је била хероина многима из наше фамилије и људима који су је познавали. Мајке су посебне звезде на небу. Мајке треба чувати и пазити, јер када оду, никада се та празнина не може закрпити - навео је Милошевић.

Милошевић је истакао да колико год људи година имали, када мајка премине, они су сирочад.

- Нисам био везан много за родитеље, рано сам и отишао од куће. Али, увек сам имао "везу" да будем ту када треба. Било ми је жао што нисам више времена проводио са мајком. Радио сам. Увек се накнадно размишља како си могао више времена да проведеш са неким - истакао је Милошевић.

Велика прекретница у животу, био је долазак у Београд.

- Мој долазак у Београд је био нешто нормално, тада смо били и једна држава. Ништа није било страшно доћи у Београд, посебно ако си талентован па те воле - рекао је Андрија.

Милошевић је имао част и привилегију да игра и учи од великих имена југословенског глумишта.

- Знао сам све наше глумце. Са 80 одсто њих сам већ играо до своје двадесете године. Од 16. до 20. године сам играо скоро са свим највећим југословенским глумцима - рекао је Анрдија.

Глумац је рекао да је до данашње позиције дошао захваљујући раном почетку и великом раду. На селу је и овце чувао.

(Курир.рс)