Темељни уговор данас на сједници Синода СПЦ

До сада су написане најмање три верзије уговора са СПЦ. Прву је написао покојни митрополит МЦП - Амфилохије, који је упутио Влади Црне Горе пре десетак година. На верзији пре садашње радио је смењени министар правде Владимир Лепосавић.

Блиц подсећа да је уговор усвојила Влада Црне Горе, а потом је уз сагласност Епископског савета Митрополије послат у београдску Патријаршију 22. јула.

Темељним уговором се са одређеном верском заједницом прецизирају питања имовине, њеног статуса и продаје, али и установљава који су верски празници и државни.

Главне одредбе предлога темељног уговора:

Уговор има 20 тачака. У преамбули се признаје континуитет Цркве од 1912. године, односно од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије.

- Уговор потписују Влада Црне Горе и Српска православна црква.

- Уколико се води поступак или истрага кривичне природе против свештеника, монаштва или службеника Митрополије, надлежни органи о томе претходно обавештавају надлежног епископа.

- Црква има своју аутономију, што практично значи да самостално и слободно доноси одлуке које се тичу црквеног живота.

- СПЦ самостално може да формира школе, односно Богословије. Мењање и укидање Епархија (тренутно четири на простору ЦГ) је у надлежности Сабора.

- Када је реч о продаји имовине, наједноставније речено, ако би СПЦ хтела да прода неку имовину прво је мора понудити Влади, а уколико Влада није заинтересована, може ићи на даљу продају.

- За градњу верског објекта неопходна је сагласност надлежног епископа. Без те сагласности Влада неће ни разматрати захтев.

- Највећа измена у предлогу који је послат Патријаршији у односу на пређашњи, који није прошао Владу, јесте у државним празницима. У прошлом предлогу за државне празнике су предложени верски датуми када се светкује и Свети Петар Цетињски, Свети Симеон Дајбабски... У верзији која је пред Синодом данас, верски празници који су и државни регулисани су Законом о државним и другим празницим - попут Божића и Ускрса.

- Влада се обавезује да ће у сарадњи са СПЦ и осталим традиционалним верским заједницама и Католичком црквом, законом да регулише реституцију имовине која је национализована, а код које није било праведне накнаде. Доношење овог закона није временски орочено.

(Б92/Блиц)