Србија не дијели жртве фашизма према савременим границама

Дакле, са једне стране Холокауст – геноцид над Јеврејима, те Порајмос – геноцид над Ромима, а са друге припадницима народа против којих нису провођене мјере психичког, економског и коначно физичког уништења, а који су мучени и убијани као противници режима, односно окупације.

Хронолошки, на ово је важно подсјетити и текуће године. Наиме, између 22. априла, када је у Србији обиљежен Дан сјећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свјетском рату, а који је датумски детерминисан пробојем из Кожаре и Циглане Јасеновачког логора и Парастоса, односно Помена у Спомен подручју Доња Градина, најтежем стратишту система логора смрти Јасеновац, заказаном за 8. мај, ове се године низу придружују и припремне дјелатности зарад премијерног приказивања филма Дара из Јасеновца у Израелу.   

Иначе, делегација Амбасаде у Тел Авиву и почасни конзул Републике Србије у Беер Шеви Александар Николић, те чланови Удружења Јевреја усељеника из бивше Југославије положили су вијенац на спомен обиљежје, у спомен на 65 хиљада страдалих југословенских Јевреја.

Оно се налази на улазу у мошав Шореш, недалеко од Јерусалима у Јудејским планинама, окружено посађеним стаблима броја страдалих. На комеморацији су инспиративно говорили Јоел Фишер, који је као дијете из Панчева преживио Холокауст и Михајло Трипић, први савјетник и конзул, отправник послова ад интерим.

(БН)