Србија има највише злата, Хрватска све распродала

Према подацима Народне банке Србије, од 2013. године златне резерве су повећане количински за 20,7 тона, односно оне су и више него удвостручене, а вриједносно за 1,1 милијарду евра.

Само у посљедње двије године резерве су увећане за 12 тона злата - девет тона је купљено у октобру 2019. године, а три тоне су купљене у новембру 2020. године.

Злато у Србији представља и девизне резерве, а према подацима Народне банке Србије, учешће злата у девизним резервама тренутно износи 12 одсто укупних резерви.

Овај племенити метал служи и као гаранција повјерења у централну банку, нарочито у изазовним временима.

Србија има власништво од 36 тона племенитог метала, друго мјесто на Балкану је Сјеверна Македонија која има 6,8 тона златних резерви, затим слиједе Словенија са 3,17 тона и БиХ са 2,98 тона, па Црна Гора са 1,09 тона, пише "Блиц".

На посљедњем мјесту је Хрватска која је све своје златне резерве распродала још 2001. године.

Црногорске резерве злата, које су наслијеђене од некадашње СФРЈ, нису повећане ни за грам и не налазе се у земљи већ су заложене за кредит.

Мађарска је постала једна од три земље са највећим залихама злата у Централној и Источној Европи након што је у марту утростручила резерве на 94,5 тона.

Из Централне банке Мађарске наводе да је повећање залиха злата наставак дугорочне стратегије усвојене 2018. године, када су златне резерве увећане десет пута, са 3,1 тоне на 31,5 тона, након чега су остале на том нивоу више од две године, пише "Блиц".

Аналитичари наводе да овај племенити метал служи као облик заштите од инфлације на дужи рок, а сада се појачана куповина може довести у везу и са корона кризом.

Међународна рејтинг агенција Фич предвиђа да ће цијена злата ове године пасти са 1.734 на 1.600 долара за унцу, а 2022. године на 1.400 долара због повећане потражње усљед инвестицијских токова и куповине од централне банке.

Цијена унце злата је у петак, 9. априла, износила 1.741,20 долара.

(Блиц)