Након више од стотину година, даброви у Дрини

Даброви спадају у ред строго заштићених врста и преко пет хиљада КМ су казне за њихово изловљавање. На нашим просторима их је до прије 120 година било доста, а онда су их људи практично истријебили.

“То се десило зато што даброви имају склоност ка грицкању дрвећа, па знају да оборе и више стабала него што им је потребно да направе себи дом. Даброви су једини градитељи на планети, поред људи”, појашњава Снежана Јагодић-Вујић, из Еколошког удружења “Еко-пут”.

Даброви су ноћне животиње и врло ријетко, са изузетком топлих љетних дана се могу видјети на дневном свјетлу. Имају стазе којима се крећу и вриједно током читаве ноћи грицкају и шиље, попут оловке, дебла и до 30 центиметара дебљине, затим их устремљују ка води, полако увлаче и превлаче до мјеста одабраног за њихов дом, а за она већа припреме и рашље да их лакше превуку.

Док не заврше посао остављају дебло повезано на танкој нити, како би остало живо. Журе да до марта, када стиже потомство, заврше кућу. Обзиром да само изнад воде, њихова брана вири и до метар и по, јасно је да је пред њима велики посао. У Визитор центру “Језера”, близу Павловића моста, бројни су видљиви трагови њиховог рада.

“Појавили су се уз ток Дринице, која почиње у Амајлијама, тече овдје поред Визитор центра и излази у Међашима поново на Дрину. Са ових подручја су практично ишчезли, последњи пут су у Семберији виђени, по неким записима 1916. године. Дабар који се код нас појавио је европски, чији је узорак узет из околине Сремске Митровице и поново вјештачки узгојен у Баварској лабораторији за природу”, наглашава Јагодић-Вујић.

Један број јединки добио је Специјални резерват природе “Засавица”, одакле су дошли и у Семберију. Највећи градитељ међу животињама има и распоред задатака у породици, женка гради а мужјак је задужен за набавку материјала у природи, младунци му припомажу. Риболовци су ријетки који имају привилегији да их виде, када све утихне.

“Дабра сам видио пар пута, али само навече, када се ја потпуно смирим и видим га онда излази из јазбине и крене водом да плива”, испричао нам је један риболовац ког смо накратко прекинули у пецању на Дрини.

Снежана каже да се нада да ће ова појава успјети да заинтересује истраживаче да се постави ноћна камера те да се читав процес изградње бране и дома посматра по етапама.

“Морамо рећи да су даброви биљоједи, не једу рибу. Припадају породици глодара. Поред европског дабра постоји и канадска врста која је доста већа. Евроспки достиже тежину и до 30 кг и на неки начин је и чистач природе”, додаје.

“Чим он мене примијети он зарања, плашљив је, као и свака дивљач”, појашњава риболовац.

Дуго се радило да се ток Дринице очисти са свим барским водама и старачама, као и Визитор центром “Језера”. Остаје питање колико ће то тако и потрајати, јер према ријечима риболоваца, те људи из Удружења “Еко-пут”, камиони са смећем свакодневно истоварају дуж обале шут и отпад, чему смо и сами током боравка били свједоци, а остаје и прича која је већ дуго актуелна, вађење шљунка из Дрине.

Међутим, она је и даље само то-прича, на чијем се рјешењу скоро ништа не ради.

БН ТВ