Закон спреман за скупштину, спорни чланови избрисани

Министар правде, људских и мањинских права Црне Горе Владимир Лепосавић потврдио је да су завршене измјене тог закона.

"Приједлог је спреман и биће усвојен уз поштовање законодавне процедуре. Иако се ради о хитном поступку измјена закона, када организовање јавне расправе није обавезно, ми смо приступили спровођењу интензивних консултација са вјерским заједницама, па је на тај начин омогућено да дају сугестије и коментаре", рекао је Лепосавић за подгорички "Дан".

Он је о тексту измјена обавијестио и представнике Европске уније у Црној Гори.

Лепосавић је разговарао са представницима Митрополије црногорско-приморске, Исламске заједнице и представницима Католичке цркве у Црној Гори и том приликом их упознао о намјери измјене Закона о слободи вјероисповијести.

Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном статусу вјерских заједница у Црној Гори усвојен је у Скупштини Црне Горе 27. децембра прошле године, а ступио је на снагу 8. јануара. Закон је усвојен уз протесте и тензије.

Мада су из тадашње владе и скупштинске већине тврдили да закон гарантује пуну слободу вјероисповијести свим вјерницима и равноправан положај свих вјерских заједница у Црној Гори, као и пуну слободу увјерења свим грађанима који нису вјерници, из Српске православне цркве /СПЦ/ и великог дијела политичке јавности истицали су да је ријеч о класичној дискриминацији и отимању црквене имовине, на начин незабиљежен у Европи у 21. вијеку.

Након усвајања закона почеле су литије, које су одржаване двапут седмично, а које су окупиле на стотине хиљада грађана. Литије су привремено обустављене због епидемиолошке ситуације.

Закон је утврђивао имовинска права државе над вјерским објектима који представљају културну баштину Црне Горе. Прописано је да ће сви вјерски објекти који представљају културну баштину, а били су имовина државе Црне Горе прије 1918. године и који касније нису, како је наведено, на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице, бити препознати као државна имовина.

Црква је тврдила да није консултована на отворен, инклузиван и институционалан начин, како су то, према њиховом суду, препоручивали Венецијанска комисија и друге релевантне међународне адресе.

(Срна)