Филип је живот посветио човјековом најбољем пријатељу

Последњих скоро 10 година Филип Бишановић из Бијељине свој живот је посветио псима. Прилика да оствари жељу из најранијег дјетињства указала му се као 19-годишњаку.

“Читав живот волим псе и животиње. Десило се, прије десетак година да чујем да се тражи радник и да је у питању рад са псима. Нисам могао да вјерујем, то ми је жеља од дјетињства, да радим у зоолошком врту или нешто слично. И тако сам почео. Временом сам усавршавао тренинге и све шта се тражи у таквој врсти рада са животињама, да сам напосљетку дошао и до европских изложби,” прича млади Бијељинац.

Тренутно ради у Ваљеву, за познатог грчког дресера. Ужа специјалност му је дресура ротвајлера за изложбе. У зависности од жеље и темперамента пса, та припрема траје пар мјесеци.

“То није класично-сједи, лези, напад и одбрана. Тражи се да је што љепше пас изложен у покрету. Ако и има неку ману, треба га издресирати тако да се намјести, да то буде прикривено и да је што љепше приказан”.

За овај позив пресудила је љубав према животињама, али и чињеница да у нашем друштву још увијек не постоји довољно развијена свијест о псима, њиховом значају и готово неограниченим могућностима позитивног учешћа у животу човјека. Пропутовао је читаву Европу и каже:

“У Италији и Њемачкој су највеће изложбе ротвајлера на свијету. Клуб “Зигер” је државна изложба расе ротвајлера. Ту сам био 2 пута и у Италији сам био четири пута. Био сам са највећим именима и улазио у пласмане. Тамо проћи оцјену, да је пас правилан је велики успјех.”

Мало се о томе зна, али већ уназад 20 година узгајивачи и дресери из Семберије постижу завидне резултате на свјетском нивоу. Посвећеност, љубав и стрпљење су основа успјеха.

“Љубав, стрпљење и смиреност. Напорно је. Рад са псом у неким стварима сличан је васпитавању дјетета, још и теже. Пса логиком треба навести да ради то што се од њега тражи. Кроз игру се усмјерава, првенствено на предмет, рецимо лоптица. Касније ће она, када одрасте и буде спреман за изложбе, главна ствар на тој презентацији. Пас се током њеног трајања фокусира на тај предмет и не обраћа пажњу нити на дресера који га намјешта у положај за излагање нити на публику, галаму нити гужву,” откива Филип тајне свог умијећа.

Женка ротвајлера којој је тренутно посвећен је скотна, те очекује да ће добити успјешно легло и усмјерити се на узгој паса, јер ту види перспективу.

“То је много нараван и стабилан пас. Ако му се посвети пажња, коју иначе тражи, може да се постигне све што се жели. Урођено им је да су послушни и добри. Сама његова анатомија и величина је такође нешто што испуњава моје критеријуме, као дресера. Као и то што доста подсјећа на природне псе, то што има природне предиспозиције за рад и покрет. Када све то даш псу, као дјетету што се даје, резултат не може изостати. Ја од овог посла могу, сасвим пристојно и да живим”, каже Бишановић.

У раду са псима примјењује метод позитивне мотивације, гдје се резултати постижу без употребе физичке или менталне присиле, потезања поводца, застрашивања пса или кажњавања.

“Казна никако, она убија жељу и пас добија страх који је погубан током рада, који је много битан. Награда је увијек најбитнија. Не мора то увијек бити нешто класично, као што је храна, него управо лоптица коју сам помињао, то га чини неизмјерно срећним. Пси су моја највећа страст и љубав. За кога код да сам радио, радио сам као себи”, поручује овај посвећени тренер паса.

Он каже пси су ту да уносе радост у наш свијет, да нам помогну и силно се труде да се уклопе у нашу средину, само некад не знају како, ако им ми то не покажемо.

"Љубав је пресудна, али није довољна. Ипак је потребно мало знања и много одговорности за ову заједничку авантуру. Ми још не знамо све о том племенитом бићу, нити смо до краја истражили његове могућности да допринесе добробити човјека", поручио је овај млади Бијељинац.

БН ТВ