Најновије
23:03 Тежак пораз Црвене звезде у гостима против Реала 22:48 Амерички званичник подржао студенте и најавио сарадњу 21:55 Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено 21:52 Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен 21:39 Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца 21:19 Митрополит Иринеј се налази у тешком здравственом стању 20:24 Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ 20:00 Студентска листа тражи истрагу због лажног документа 19:57 Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени 19:51 НИС тражи коришћење сирове нафте из државних резерви

Трећи Србин уписан у историју Свјетског купа!

После Праје и Киће - Богдан! Богдан Богдановић је трећи српски репрезентативац који је наступ на Мундобаскету завршио као најбољи стрелац!

Фудбал
Трећи Србин уписан у историју Свјетског купа!
Кошаркаши Србије, упркос томе што су важили за прве фаворите, нису освојили медаљу на Мундобаскету у Кини, али један члан тима Александра Ђорђевића успео је да остави траг у историји тог такмичења.

"Орлови" су освојили пето место, а Богдан Богдановић изабан је у прву петорку шампионата на којем је био и најбољи стрелац.

Богдан Богдановић је на Мундобаскету у Кини просечно играо 28 минута, и за то време бележио 22,9 поена, 4,1 скока и 4,4 асистенције, уз проценат шута из игре - 55,6 одсто.

Завршио је турнир на првом месту листе стрелаца са 183 постигнута поена.

Он је тако постао трећи српски играч коме је то пошло за руком. Пре њега легендарни Дражен Далипагић Праја и Драган Кићановић Кића били су најбољи стрелци на Мундобаскету.

Далипагић је био први кошгетер шампионата света 1978. године са 202 поготка, док је Кићановић постигао највише кошева на Мундобаскету 1982. године - 190.

Највише поена на светском првенству постигао је легендарни Грк Никос Галис - 337 поена на шампионату 1986, а Дирк Новицки је једини два пута био најбољи стрелац шампионата - 2002. и 2006. године.

НАЈБОЉИ СТРЕЛЦИ МУНДОБАСКЕТА

1950 - Руфино Бернедо (Чиле) 86
1954 - Оскар Моља (Уругвај) 168
1959 - Џери Вајда (САД) 162
1963 - Рикардо Дуарте (Перу) 163
1967 - Богдан Ликшо (Пољска) 180
1970 - Шин Донг-Па (Јужна Кореја) 261
1974 - Вејн Брабендер (Шпанија) 207
1978 - Дражен Далипагић (Југославија) 202
1982 - Драган Кићановић (Југославија) 190
1986 - Никос Галис (Грчка) 337
1990 - Оскар Шмит (Бразил) 277
1994 - Ендрју Гејз (Аустралија) 191
1998 - Алберто Ерерос (Шпанија) 161
2002 - Дирк Новицки (Немачка) 216
2006 - Дирк Новицки (Немачка) 209
2010 - Луис Скола (Аргентина) 244
2014 - Пау Гасол (Шпанија) 140
2019 - Богдан Богдановић (Србија) 183

Извор: мондо.рс

Коментари (0)

Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.

Величина текста