Летови данас трају дуже него шездесетих година

Шездесетих година требало је пет сати летења из Њујорка у Лос Андјелес, и само 45 минута за прелет од Њујорка до Вашингтона. Данас ти исти летови трају шест сати плус 75 минута, иако се ваздушне луке нису нигде помериле, пише ББЦ.

То се назива "пузање по распореду" или "паддинг" (испун), и то је тајна коју авио-превозници не желе да знате, посебно с обзиром на утицај на животну средину, преноси Пословни дневник.

"Паддинг" је додатно време које ваздухопловне компаније планирају за лет од тачке А до тацке Б. Будући да ти летови стално касне, компаније су уградиле кашњења у своје распореде, уместо побољшања ефикасности пословања.

Путнику се то може чинити безазленим, а може бити и угодно изненађен доласком на одредиште у прописаном времену.

Међутим, овај глобални тренд представља вишеструке проблеме: не само да ваше путовање траје дуже, него ствара привид тачности, што значи да нема притиска на авио-компаније да постану ефикасније. То даље значи да ће загушење ваздушног саобраћаја, као и емисија угљен-диоксида и даље расти.

"У просеку, више од 30 одсто свих летова касни више од 15 минута сваког дана, упркос "паддингу", каже капетан Мицхаел Баиада, председник ваздушне консултантске фирме АТХ Гроуп, позивајући се на извештаје америчког Одељења за превоз путника у ваздушном саобраћају.

Бројка је пре "паддинга" износила 40 одсто.
"Паддингом, ваздухопловне компаније надигравају систем како би вас заварале", тврди он.

Б 92
фото:интернет