Био поносан на своје порекло

Често је истицао важност боравка у природи, истицао је потребу за поштовањем правих вредности којих би људи требало да се држе. Посебно је са радошћу и задовољством говорио о свом детињству и коњу Риђану и свом деди Гаврилу.

 Тако је последња фотографија коју је објавио на друштвеној мрежи управо говори о томе, о сусрету са дедом и Риђаном.

Стално се са радошћу присећао свог сећања и несебично о томе говорио у многим емисијама. Тако је забележен његов интервју који је дао за емисију "ТВ лица-као сав нормалан свет" на РТС-у. Упитан о том сегменту свог живота он је одговорио следеће:



"Мене је ђед Гаврило чекао и говорио: "Ево војводе!", а онда би ме ставио на коња. У почетку је то био коњ Риђан, а касније Зекан. Ја сам јахао те коње са мантилом старим који је био пребачен преко коњских леђа и држао коња за гриву. Првих година кад сам био мали, деда је њега водио, а касније сам добио дозволу да могу и сам да јашем. То је једно искуство које нико од људи које сам ја знао и које знам и дан данас, мало ко је имао таква искуства да живиш у кући по двадесетак дана лети која нема струју и воду, него има фењер", говорио је тада Небојша.

"Та тишина и ти зрикавци и те неке игре, сено и плашћење, бавио сам се свим тим пословима. Кад сам мало ојачао помагао сам оцу, стрицу и деди. То је морало да се ради, то је био део свакодневних активности. Водио сам краве на испашу и водио их на појило. Све је то везано за један лик, лик ђеда Гаврила."

(Ало)