Ко то пали возила у Загребу?

Начин поступања увијек је или готово увијек исти, починиоци, или више њих, ноћу се приближе одабраном аутомобилу, у њега убаце неку запаљиву течност, а након што пожар букне, нестану под окриљем мрака.

Власници запаљених возила потом збрајају штету, а полиција углавном тапка у мраку јер починиоци још нису пронађени.

У свијету организованог криминала паљење аутомобила је порука, односно упозорење, наводи Вечерњи, те додаје да је проблем и у томе што власници запаљених аутомобила нерадо сарађују са полицијом и већина оних којима су аутомобили намјерно запаљени тврде да им нико никада није пријетио.

У сваком случају паљење возила постало је озбиљан проблем како за грађане тако и за полицију, а о томе свједочи и полицијска статистика, наводи лист, што потврђује и званична статистика.

Наиме, прошле године у Загребу су тако изгорела укупно 64 возила, при чему је у 22 случаја утврђено да је ријеч о кривичном дијелу, док се за преостала 42 пожара сматра да су проузрокована неким техничким кваром на возилу.

За полицију је поражавајуће да је од 22 намјерно запаљена возила пронашла починиоце само у једном случају.

Годину прије било је 15 намјерно запаљених возила, а починиоци су пронађени у два случаја, док је још 51 возило изгорјело због техничког квара.

За власнике возила у Загребу најгора је била 2016. јер је те године намјерно запаљено 30 возила, а починиоци су нађени у свега три случаја.

Истовремено је због техничког квара изгорјело 39 возила.

(Вечерњи лист)