Сабор усвојио Декларацију

Сабор је са 81 једним гласом за, 4 судржавана и 11 против изгласао Декларацију у положају Хрвата у БиХ. Посланици Моста нису гласали.

Из СДП-а Хрватске су поручили како не желе носити терет политике ХДЗ-а из ‘90-их према БиХ. Иако су се владајући надали консензусу око Декларације, јуче су на сједници Одбора за Хрвате изван Хрватске одбијени сви “садржајни” СДП-ови амандмани.

Посланица Весна Пусић рекла је раније да се не ради о Декларацији о Хрватима у БиХ него се ради о Декларацији о хрватском и босанскохерцеговачком ХДЗ-у, преносе вијести.ба.

– Ова Декларација иде против нашег угледа, проитив могућности да утичемо на одлуке на међународном нивоу. Ко ће Хрватску након овог још узимати за озбиљно када говоримо о комшијама – рекла је Пусићева.

Састанак у Сарајеву
Босанскохерцеговачки интелектуалци окупили су се јутрос у Сарајеву како би расправљали о одговору на Декларацију о положају Хрвата у БиХ.

Како је најављено, интелектуалци би требали сачинити својеврсну антидекларацију, која би садржавала њихово виђење положаја Хрвата у БиХ.


Професор и политички аналитичар Есад Бајтал у разговору за вијести.ба је рекао да се не може са сигурношћу знати какве би импликације на будуће односе БиХ и Хрватске могла имати декларација, “за коју смо видјели да у европским институцијама нема никакву снагу”.

– Нико јој не придаје никакав значај и готово се јавно прећутно прешло преко тога. Не вјерујем да су иза завјесе ћутали. Претпостављам да ће људи из ЕУ, одговорни за овај дио Балкана, знати како да се договоре с њима, односно да им објасне колико је све то бесмислено – оцјењује Бајтал.

Уплитање у унутрашње ствари

Наглашава како су многи политичари, међу којима и представници опозиције у самој Хрватској, скоро идентичног става да се ради о уплитању у унутрашње послове БиХ.

– Европа себе не гради на том принципу и не вјерујем да је спремна у неком практичном смислу било шта да предузме, осим да онима који не разумију властито дјеловање објасни како то значи уплитање, погоршавање и дестабилизацију прилика не само у БиХ, већ и у региону – упозорава Бајтал.

Сматра да Декларација представља саставни дио потребе Хрватске да истрајава на великодржавној политици односно концепту из 90-их година.

У разговору за вијести.ба, Миро Лазовић наводи како се на тај начин Сабор и Влада Хрватске упуштају у аргументацију коју су већ дискредитовале Европска унија и Брисел.

– Брисел је у два или три наврата поручио Хрватској да је приоритет имплементација избора у БиХ, а да тек након тога на ред долазе измјене Изборног закона – али не и у контексту приједлога ХНС-а и Боже Љубића – категоричан је Лазовић.

Наглашава да би се Хрватска коначно морала почети понашати као европска држава – да принципи и стандарди који важе у ЕУ и њој буду путоказ како и на који начин рјешавати питања у БиХ.

(Српскаинфо)