Још увијек живе од нарицања

"Неки људи не знају да плачу. Неки људи, када изгубе ближње, не знају како да истовремено причају и плачу. Људи долазе по мене да идем на сахране које организују како бих плакала уместо њих", каже Ејми Докли, која себе назива "извођачем радова на сахранама" (енгл. фунерал цонтрацтор).

Она наводи да су она и жене које раде посао попут њеног "све удовице".

"Након што су нам мужеви умрли, решиле смо да помогнемо онима који не могу да плачу, да и они заплачу. Тако да, ако ми нисмо тамо, њима неће добро проћи", тврди Доклијева.

Она додаје да су "неке сахране велике, а не нормалне".

"Тако да када год смо позване и дођемо и видимо колика је сахрана, на основу тога одређујемо цену. То је нормална ствар. Сви ћемо једног дана умремо", поручила је професионална нарикача.

А колико сахране у том делу Западне Африке могу да буду неуобичајне, за наше појмове, погледајете у следећем видеу:



(Агенције)