Шест година без осмјеха који је очаравао Мото ГП...

Симончели је настрадао у другом кругу трке. Изгубио је контролу над мотором сударио се са Колином Едвардсом и Валентином Росијем.

Роси је остао на мотору, Едвардс је пао, а Симончели остао да лежи на стази.

На Сепангу црвена заставица и брза реакција лекарске екипе, али сат времена касније Мото ГП шампионат је остао без препознатљиве фризуре и осмеха 24-годишњег Италијана.

Кацига је спала, а без ње није било много изгледа да се такав удес преживи. Симончели је рођен 20. јануара 1987. године. Дебитовао је на 125 кубика пре 15 година, две године је чекао на први тријумф, а шест година после дебија је освојио и титулу за Ђилеру у конкуренцији до 250 кубика 2008. године.

Шест победа наредне године и 11 пута на подијуму није било довољно за одбрану титуле у средњој класи, али јесте за размишљање да се пређе у најјачу класу у којој је дуго владао његов сународник и пријатељ Валентино Роси.

У краљевској класи је провео премало времена. Дебитовао је у Катару 2010. године и погинуо у Малезији наредне године. Није увек ишло идеално на стази, али је Симончели и након погибије оставио иза себе више трагова који ће га вечито чувати од заборава.

Број 58 са његовог Сузукија је повучен из употребе, проглашен је легендом Мото ГП, а стаза у Мизану данас носи име "Марко Симончели".



Извор: Б92