Да ли насилни рестарт уништава ваш рачунар?

Одговор није једноставан јер штета услед оваквог рестарта (познатог и под називима цолд ребоот, хард ребоот) може, а и не мора настати. Пре свега, јасно је да корисник рачунара у таквим околностима нема много избора, јер када "закуцају" све команде, друга опција је једино чупање кабла из утичнице, што се никако не препоручује.

Данашњи рачунари требало би да буду сигурнији за хард ребоот од ранијих издања и у суштини је мала вероватноћа да може доћи до штете. Шта се уопште догађа с рачунаром када мора да се ресетује на овај начин и зашто је уопште тако нешто могуће извести?

Уобичајено ресетовање које се може затражити од система (или га он аутоматски покреће) зове се још и софт ребоот, а даје времена оперативном систему да погаси апликације и покренуте процесе и на послетку, пошаље сигнал матичној плочи да покрене рестарт. Након тога, матична плоча шаље сигнал свакој од компоненти и систем се поново подиже.

Приликом хард ребоота ствари су нешто другачије. Корисник притиском и држањем дугмета за укључивање/искључивање рачунара покреће процес пражњења свих компоненти које се служе електричном енергијом (неке од компоненти на матичној плочи је задржавају), а када је тај процес готов, сви делови рачунара остају без ње. Отпуштањем дугмета за укључивање/искључивање, матична плоча и неке друге компоненте добијају енергију, а корисник поновним притиском дугмета почиње процес подизања система на уобичајен начин.

Према најгорем сценарију, хард ребоот ћете покренути баш у тренутку када оперативни систем записује нешто на медиј за чување (ССД, ХДД), јер ће тада тај потез иза себе оставити непоправљиве датотеке. С друге стране, мање су шансе да ће се рачунар уопште "смрзнути" док ОС записује нешто за чување.

Дакле, рестартовање притиском на дугме не носи никакве страшне последице.

Већи ризик за рачунаре је флуктуација напона или нестанак струје приликом рада. За припрему за такве ситуације корисници би требало да набаве посебне акумулаторе (УПС).



Б 92
фото:интернет