Послије 24 године, Каракашевић рекао - збогом!

Од дебија у Немачкој 1992, до краја репрезентативне каријере у Мађарској 2016. После скоро четврт века наступа за Југославију, Србију и Црну Гору, па само Србију, наш најбољи стонотенисер Александар Каракашевић (41) одлучио је да је крај и да ће се убудуће посветити само клупским обавезама.

Освојивши бронзу у Будимпешти, Каракашевић је уочи викенда, у 41. години, ставио тачку на представљање земље на континенталним и олимпијским смотрама.

"Јесам (обећао растанак), играћу само за клуб. Последњих годину и по било је изузетно тешко. Дао сам све од себе да се пласирам на Олимпијске игре. Био је то дуг и тежак пут. Био сам у Рију и после тога сам испунио друго обећање, дато себи пре свега. Желео сам да ставим тачку са медаљом на европском. Нисам имао паузу, није било времена", рекао је Каракашевић у разговору за "Спортски журнал".

"Већ два месеца нисам ухватио дах. Драго ми је да се исплатило. Веома сам желео да будем на играма и драго ми је да сам са Рутом Паскаускине, једином партнерком у ових 16 година, заокружио причу и освојио одличје", додао је он.

На питање шта остаје иза њега, легендарни стонотенисер помислио је на колеге.

"Остају Јевта и Пете, који нажалост већ седам-осам година највише испаштају због свега овог што се догађа у Савезу. Тамо никог није брига да се ли се тај пинг понг игра и да ли има неких играча. Они постоје само због себе. И овде су били близу, али и њима је већ мука од свега", додао је он.

У свом стилу, без длаке на језику, Каракашевић признаје да је био против тога да Илие Лупулеску у Будимпешти води репрезентацију. Искључиво из солидарних разлога.

"Која је сврха да човек дође из Америке да би радио џабе. Све је то кратког даха и није решење без професионалног тренера. Ипак, дошао је... Воли стони тенис. Волеобих да са људима који ће доћи нађе заједнички језик, али сумњам".

Осврћући се на све шта је прошао у дресу репрезентације (чак пет учешћа на олимпијским смотрама!), Каракашевић каже:

"Слободан Грујић и ја смо били ту кад смо били у светском врху и после тога сами претурили сва она вађења виза, одласке на турнире преко Будимпеште и долажења у Јапан на три сада пре почетка шампионата. Док су се нормалне репрезентације већ данима навикавале на нове временске зоне. Сад смо дошли дотле да у Србији мењају председника на свака три месеца, као да је то најважнија ствар на свету. На играче нико не стиже да мисли. Само се прича ко је украо, а ко слагао. Баве се искључиво собом, а ми смо ваљда декорација. Десет гума за рекет нису могли да обезбеде, све велики спортски радници", указао је на опроштају од репрезентације освајач 12 медаља са шампионата.

Извор: мондо.рс