Технологија и интернет мијењају и смрт?

Један уметник у Лос Анђелесу заинтересовао се за тему шта би могло да се уради са подацима који остају иза мртвих, те је основао измишљену компанију „Институт Хирафтер“ која показује како бисмо могли да памтимо мртве у будућности, сем по фотографијама и њиховим личним стварима.

„Институт Хирафтер“ (Хереафтер Институте) делом је технолошка компанија, делом погребна служба. Посетиоци добијају информације како могу да планирају свој дигитални посмртни живот.

„Имам пријатеље који су преминули али су њихови Фејсбук налози некако остали живи и тако једном годишње, када им је рођендан, Фејсбукнапише: Пожелите тој и тој особи срећан рођендан. Мислим да је то помало нелагодно, тужно“, каже учесница програма Каролина Миранда.

Шта се дешава са огромним бројем дигиталних података особе пошто она премине је питање којим се бавио Габријел Барсија-Коломбо у виртуелном уметничком програму у Музеју уметности Лос Анђелеса. Учесници учествују у бројним интерактивним перформансима у вези са смрћу и технологијом у доба друштвених медија.

Та технологија такорећи живи свој живот и питање је како бисте волели да останете упамћени? Шта ћете урадити са својом технологијом? И да ли желите да имате контролу у вези са тим или желите да пустите да корпорације или други људи управљају вашом меморијом?

Видео-материјал може да се смести у огрлицу. Подаци могу да се убаце на плочу која ће да свира са споменика „Хирафтер“. Виртуална реалност омогућава људима да поново посете своје вољене које су преминуле – у овом случају, деду Барсије-Коломба.

„Са свим овим подацима и снимљеним успоменама можемо да се присетимо какви су били покрети тела тих људи или како су реаговали на шале, како су се смејали. За мене је веома дирљиво што можете поново да видите како неко хода“, рекао је Барсија-Коломбо.

Пошто је тело учесника скенирано за 360 степени, програм генерише аватара те пред крај перформанса учесник присуствује сопственој сахрани. „Институт Хирафтер“ можда је дело уметника, али учесници кажу да те идеје и нису толико немогуће с обзиром на то да се дигитални споменици већ дешавају после нечије смрти.

„Неки импровизовани дигитални споменици већ постоје и мислим да ово наговештава да би једнг дана све то могло да буде озваничено. И то ме не би изненадило“, сматра Каролина Миранда.

Циљ тог програма је да натера људе да размисле о могућностима и да одлуче на који ће начин да се поступа са њиховим дигиталним трагом после њихове смрти, наводи Глас Америке.

РТС
фото: интернет