А, сад нешто тотално другачије: Од Гнојка до Гмаза...!

Дејан Савић је специфична личност, атипичног тренерског приступа и несвакидашњег односа с играчима, ретко тако искрено привржених свом „команданту“, па су такве и његове селекторске дефиниције 13 момака с којима је за свега три године освојио све што се може освојити у репрезентативном ватерполу.

Други би се бавили њиховом техником, физиком, позицијама... А он је, у свом духовитом фазону, изабрао да се нашали са сваким од њих. И насмеје све, као што је себе док је састављао ове ребусе, терајући их да сами одгонетају описе олимпијских, светских и европских шампиона из воде, питајући се где се завршава збиља, а где почиње хумор.

(1) Гојко Пијетловић - Гнојко. Даа, да, ааа...
(2) Душан Мандић - И ам муззy, биг муззy... Гмаз.
(3) Живко Гоцић - Жиљо, мој хаЊи.
(4) Сава Ранђеловић - Савчо, пошто ти је пљескавица? (са јужњачким акцентом)
(5) Милош Ћук - Ћу, ћеш, ће.. Недостаје ми његов осмех.
(6) Душко Пијетловић - Душане, тужићу те Брки.
(7) Слободан Никић - Мој добри млата, који још увек мази кера док хода.
(8) Милан Алексић - Ћомина, добра врана... (некад сам био силан даса).
(9) Никола Јакшић - Ћућурућућу... Не знам ко сам, не знам где сам, не знам шта се догађа.
(10) Филип Филиповић - Свакодневни осмех и јак загрљај.
(11) Андрија Прлаиновић - Мажење, образ уз образ.
(12) Стефан Митровић - Тармина, која плива са лопатицама за лопту.
(13) Бранислав Митровић - Гумп, форрест Гумп.

Извор: моззартспорт