Откривено зашто сунцокрети прате Сунце

Вођа истраживања, Стејси Хармер с Универзитета у Калифорнији, истиче да је реч о првом познатом примеру у коме раст неке биљке мења њен унутрашњи сат и да то чак има и еволуцијске последице.

Најмање од 1898. године научници посматрају сунцокрете који дан започињу окренути према истоку и током дана се полако окрећу према западу, да би се током ноћи поново вратили ка источној страни. До сада се није знало шта регулише тај процес.

Како би установили да ли је у питању биолошки сат или се биљке једноставно крећу по неком предодређеном распореду, амерички биолози спровели су низ експеримената – сунцокрете су привезали тако да нису могли да се померају, а затим их поставили у посуде које су на почетку дана окренули ка западу, супротно од сигнала које уобичајено добијају од Сунца. Тиме су успели да им поремете ритам.

Затим су сунцокрете поставили у лабораторију с фиксираним вештачким светлом и установили да су се неколико дана њихали напред-назад. „То је понашање какво очекујете од механизма кога покреће унутрашњи сат“, истиче Харменова.

Затим су направили вештачко светло које се креће од истока према западу. Сунцокрети су успели да ускладе своје покрете у складу с кретањем светла када је оно пратило двадесетчетворочасовни ритам, али не и када је ритам промењен на 30 сати. Све то их је довело до закључка да је у сунцокретима нешто повезано с 24-часовним ритмом кретања.

Али шта је то што заправо узрокује кретање сунцокрета? Научници су установили да једна страна стабљике, у зависности од доба дана, расте брже од друге стране. А то узрокује да биљка њише својим цветом. Хармерова је објаснила да је такав тип раста другачији од редовног раста сунцокрета и јавља се на дневној бази, односно у 24-часовном ритму.

Показало се да је то за биљку важно јер су окренуте од Сунца током експеримената имала 10 одсто мање листове од просечних. Такође, сунцокрети који су ујутро били окренути према истоку привукли су пет пута више пчела од оних вештачки окренутих на запад.

То показује да постоји еволуцијска корист од тога што сунцокрети „јуре“ за Сунцем. „Пчеле воле топле цветове“, објаснила је Хармерова у раду објављеном у часопису Сајенс.
 
РТС
фото: интернет