Гориле уче да причају

Горила Коко стекла је светску славу захваљујући својој способности учења знаковног језика којим је комуницирала са чуварима, а истраживачи Универзитета “Висконсин-Медисон” наводе да сада показује и способност говора.

Традиционално знање говори нам да је вокално извођење мајмуна ограничено на изражавање спонтане буке које се обично јавља у стању узбуђености, попут шока након уочавања предатора, или приликом застрашивања другог мужјака у борби за доминацију.

До сада се веровало да мајмуни немају когнитивни капацитет и контролу дисања неопходне за јављање организованог говора, односно говора с предумишљајем.

Међутим, истраживачи Маркус Перлман са Универзитета “Висконсин-Медисон” и Натенијел Кларк са Универзитета у Калифорнији приметили су током подробне анализе 71-часовног видео приказа женкиног понашања да Коко изражава 9 различитих, вољних облика понашања који укључују контролу вокализације и дисања.

Они су закључили да је у питању “научено понашање, које не спада у типичан репертоар бихевиоралних образаца заступљених код горила”.

“Коко не производи лепе, периодичне звукове када испољава наведено понашање, као што ми то чинимо током говора. Али контролише свој гркљан довољно добро да произведе контролисани звук гроктања”, наводи Перлман.

“Коко представља карику која недостаје. Она показује потенцијал који би при подвргавању одговарајућим условима проузроковао успостављање флексибилне контроле над вокалним трактом. Наравно, ова особина није комплексна као код људи, али је свакако можемо да кажемо да је у питању одређени ниво контроле”, закључио је Перлман.

Б 92