Измислио најбољи роштиљ на свијету

Он је три године посећивао ресторане широм Америке, у којима се припрема роштиљ, и на основу разговора са роштиљџијама закључио да нови роштиљ не сме да буде толико савремен да угрози друштвени ритуал роштиљања.

Искусне роштиљџије кажу да је реч о некој врсти уметности, али да би аматер могао да испече пола киле јунећих груди и изазове дивљење својих другара, роштиљ мора да буде такав да чак и они који немају појма о роштиљу могу да обаве посао како треба.

Др Паркер је схватио да му је за то неопходна апликација. Једно од главних питања с којим се суочио било је да ли људи могу да одвоје 16 сати да би пазили на месо у роштиљу. То је прилично велики проблем, али ако роштиљ претворите у уређај за забаву са апликацијом, прича већ изгледа другачије.

Можете да позовете друштво да заједно гледате утакмицу, а месо ће бити готово после првог полувремена. Захваљујући апликацији, можете да посматрате месо како се пече и знаћете када треба да почнете да правите салату од кромпира.

Током 90-дневног курса са групом од 20-ак студената који немају појма о роштиљу, углавном се концентрисао на димљење јунећих груди, које су посебан изазов, јер у појединим деловима садрже доста масноће, а у неким ни најмање.
“Користили смо методу инфрацрвеног снимања да бисмо видели шта се догађа у роштиљу и шта се догађа с ватром и месом. Узимали смо податке, а затим користили компјутерске моделе да забележимо проблеме на које смо наилазили приликом коришћења тзв. великог зеленог јајета (врста роштиља с поклопцем). На основу тих модела смо направили најбољи роштиљ, који има облик нуклеарке са торњем за угаљ”, каже др Паркер.

“Током зиме смо пекли месо, конструисали и изводили компјутерске симулације. Испекли смо око 100 кг меса, а онда смо користили компјутерске симулације да га поново испечемо и решимо евентуалне проблеме. Сваке јунеће груди које смо испекли класификовали смо у складу с прописима за роштиљ у Канзас Ситију (укус и текстура).

Веома смо опрезно бележили колико смо горива потрошили, колико су се јунеће груди осушиле. Обавили смо мноштво мерења - сваки комадић дрвета, свако парче угља. Имали су научни приступ. Консултовали смо се са старим роштиљџијама, добитницима Нобелове награде за хемију и стручњацима за дрво. Нико нас није одбио.
Сви су уживали на курсу који се бави једним од најстаријих кулинарских ритуала у Америци."

Извор: Блиц