Како су вулкани осујетили апокалипсу

Научници верују да се управо то догодило пре 252 милиона година, када се на Земљи догодило највеће масовно изумирање врста у историји.

На крају Перма (пре 290-245 милиона година) низ догађаја узроковао је смрт више од 90 одсто копнених и морских врста. Иако није познато како су се ствари тачно одвијале, као могући покретачи апокалипсе спомињу се вулканске ерупције, муњевите климатске промене, па чак и ванземаљски удари.

Најновија истраживања наводе на закључак да су вулкани можда делимично и ублажили штету коју су изазвали тако што су сићушним створењима која живе на дну мора, фораминиферама, остракодима и цевастим црвима, помогли да преживе.

Приликом вулканских ерупција избацује се велика кочина аеросола, од којих се неки годинама задржавају у ваздуху, пружајући заштиту од сунчеве светлости и хладећи површину планете. Многи од тих гасова, међутим, брзо доспевају на земљу или у океане.

Важан аеросол је угљени пепео, који разграђују и једу сићушне морске животиње. Када су научници анализирали делове стена из доба Перма у Вијетнаму, открили су угљени пепео помешан са љуштурама фораминифера. Анализирајући њихов елементарни састав, научници су открили јаке доказе да фораминифере за формирање љуштура заиста користе вулкански угљен-диоксид, а не калцијум-карбонат како се обично мисли.

Ерупције вулкана и емисије угљен-диоксида догађале су широм света током тог бурног периода. Уколико се открића из ове студије потврде још негде, онда је сасвим могуће да је вулкански угљен-диоксид, осим што је учествовао у уништавању планете, одиграо и значајну улогу у очувању ланаца исхране у подводном свету.

Извор: Блиц