Вељо: Волим српску тробојку више од свега!
<п>Србија је природан избор. Нама из Семберије је Београд близак, због историје, патриотизма и поносан сам што се такмичим под српском заставом, причао је Велимир Стјепановић.</п>
Ко је момак који ствара буру у базену и има очи попут уплашене срне када се све заврши? Водена ала и повучени и мирни младић у „цивилу”? Нови спортски јунак Србије, Велимир Стјепановић, одушевио је златном медаљом првог дана Европског првенства у Берлину. Како је само стигао до ње... До 300 метара био је за око две и по дужине испред осталих, приликом последњег окретаја имао је „само” 98 стотинки предности испред Италијана Д Ариђа, али последњих двадесетак метара и њега је „одувао”. Онаква доминација, одавно није виђена.
Да је јурио за новцем никада не би био наш. Срце, међутим, нема цену. Барем његово. Хвала му на томе...
- Да сам бронзу на Светском купу у Дубајиу освојио за Емирате, добио бих ауто, новац, стан. Србија ми није дала ништа, али ја сам океј с тим - рекао је прошле године наш ас, већ сада може да се констатује пливачка легенда Србије.
На сва блага овог света треба остати имун. Људина је наш Веља. Можда га и незаслужено својатамо, али тако је. Он је наш. Српски „торпедо”
- Зовем се Велимир Стјепановић. Не звучи то баш тако добро у друштву са енглеским џонијима и џејмсима, или са мухамедима из Емирата. Материјална страна ми никад није била важна.
Пореклом је из села Ченгић, у Семберији. Још као дечак стављен је пред избор: Србија, или Босна и Херцеговина?
- Ниједног тренутка се нисам двоумио. Србија је природан избор. Нама из Семберије је Београд близак, због историје, патриотизма. Добио сам држављанство и постао репрезентативац Србије. Изузетно ми је важан осећај припадности отаџбини и поносан сам што се такмичим под српском заставом - рече пре три године, када је скренуо пажњу на себе.
Не постаје се првак Европе зато што то неко пожели да буде. То мора да се заслужи, крвавим радом. И ни тада не мора да се оствари. Без тога, међутим, о медаљи не можете ни да размишљате.
- Када тренирам будим се у пет ујутру, поједем банану, улазим у кола и на базен стижем у пет и двадесет, десет минута касније сам у базену. Пливам до осам. Када се вратим са факултета одморам се пола сата, па на поподневни тренинг. Почиње у 18.00. Тако шест дана у недељи. Годинама .
Са собом увек носи лаптоп, купаће гаће, телефон, „гаглс” и слушачице за авион. Музику слуша само на тренингу и кад вози. Навикао је да путује, па је већ стекао рутину - спакује се за десетак минута.
Уз пливање тренирао је тенис, свирао клавир, ишао на карате. Неко време се бавио и фудбалом. Са старијим братом само није хтео да иде на плес и јахање - писао је „Пулс”.
Кажу да му више одговарају дуже стазе. Због тога што није толико висок и што има мала стопала. Међутим, тактички је сјајан и за Србију увек плива срчано. Ваљда је зато и „одвалио” онако конкуренцију на 400 метара слободно.
- Нисам неко ко показује емоције, али дрго ми је кад видим колико људи навија за мене и како ме хвале.
Пре чувене трке на Олимпијским играма у Лондону, када је био бржи од Фелпса, Веља је имао 400 пратилаца на Твитеру. После те трке - 1600. После финала имао је 200 захтева за пријатељство.
Узор му је био Милорад Чавић. Сличне су „приче” - један дошао у Србију из Америке, а други из Дубајиа. Као са неба да су нам послати...
- Када сам га упознао, оставио је на мене одличан утисак. И тренирали смо заједно. Он је одлилчан пример млађима, јер је сваком тренингу прилазио са великом инспирацијом.
Какво му је слободно време. Као и многима у његовом узрасту...
- Обично мало дуже спавам. После доручка сам обавезно на „Фејсбуку”. Омиљена серија ми је „Доктор Хаус”.
Један је Веља. Српски „торпедо”.
Коментари (2)
НоНаме
Жалосно, нема шта!
Патриота
Жив био младичу остави утисак побједе свугдје у свјету .
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.