Birači su poslali poruku, opozicija je još nije čula

Vreme za izgovore je prošlo - sada je trenutak da poslušaju birače, ili da prihvate da su već izgubili i naredne izbore.

Sve što je rečeno u izbornoj noći obistinilo se. U pokušaju da reagujemo na prve izborne rezultate, kolege Antić, Surlić i ja govorili smo u studiju BN televizije o tome šta su birači poručili na izborima.

Samo dve nedelje nakon izbora pokazalo se da opozicija ne može da nauči lekcije iz izbornog procesa. Nije dobro kada ste u pravu, a to ide na štetu svih građana i javnog interesa. Kao što Republike Srpske nema bez vlasti, tako je nema ni bez opozicije.

Opozicija je zdravlje demokratskog društva, njegova kritika i kontrola. Jasno je da je lako iz udobne profesorske pozicije kritikovati partije koje su se na terenu borile protiv vladajućih partija svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima.

Ovaj tekst nije kritika, nego sagledavanje onoga što su birači poručili opozicionim partijama, a čini mi se da oni to ne čuju.

U ovom tekstu birači su svi oni koji su glasali slobodno ili nisu izašli na izbore, a oni su često i najjača poruka opozicionim partijama. U birače ne računam sve one koji su glasali mimo zakona (u zamenu za novac, uslugu i sl.).

Očigledno je da je koruptivno-klijentelistička mreža birača velika, ali nisu ni svi birači vlasti deo te mreže.

Ipak, na birače upletene u tu mrežu opozicija ne može računati, osim ako sama ne posegne za nelegalnim sredstvima kao masovnom pojavom.

Koje su lekcije birači zadali i koje su poruke poslali?

1) Kaznićemo svaku vrstu vašeg nejedinstva

Partije vlasti u ovaj izborni proces ušle su jedinstveno – s jednim kandidatom za predsednika i jednim za člana Predsedništva.

Kod opozicije je to bila prava „antička tragedija“, s iscrpljujućim pregovorima, nejasnim dogovorima, naglašenim manjkom dijaloga i fatalnim krajem. Nije prvi put da opozicija ne može da se dogovori, ali jasno je da je izostanak dogovora doneo poraz na svim nivoima.

Ovo je već sada nebitno za dalji epilog. Ako opozicija u Srpskoj želi da parira partijama vlasti, iz ovoga je morala da nauči da nejedinstvo i izostanak dogovora donose biračku kaznu.

Omiljena fraza političara u koaliciji o sinergiji, odnosno o tome da je 2 + 2 = 5, u ovom slučaju imala je suprotan ishod: takozvanu „disinergiju“, kada je 2 + 2 = 3. To se upravo desilo opoziciji u Srpskoj.

Rezultati kažu da je Željka Cvijanović imala više glasova nego Marinko Božović i Nebojša Vukanović zajedno.

Da je postojao jedan kandidat, imao bi više glasova nego njih dvojica u zbiru. U političkim analizama to je prepoznato kao biračka kazna za nejedinstvo.

Da lekcija nije naučena, vidimo po izjavama aktera u izbornoj noći i tokom ovih 15 dana nakon izbora. Ostali su samo svađa i nesaglasje, a iz toga može proisteći samo jedan jasan ishod – još manja podrška birača nego na izborima 4. oktobra.

2) Hoćemo jasnu poruku – s kim i protiv koga

Opozicija nije znala da odgovori biračima ni da im pošalje jasnu poruku. Prva lekcija političkog marketinga glasi: biračima treba uputiti jednu jasnu i preciznu poruku – s kim smo i protiv koga, za šta se borimo i kako ćemo se izboriti? Ono što nazivamo političkim programom mora se svesti na jednu poruku.

Jedni su pozivali na pravdu, drugi na sigurnost, treći na hrabrost i tako dalje. Sve ovo mogu biti dobre poruke, ali moraju biti objedinjene. Apstraktne teme ne mogu dotaći ni motivisati birače suočene s konkretnim problemima. Još veći problem nastaje ako svi koji smo protiv vlasti pošaljemo na desetine poruka koje nemaju jasan cilj.

Promena vlasti jeste zajednički stav, ali sama po sebi nije politika. Istini za volju, ni vlast nije ponudila ništa važno i konkretno, ali ne možete biti isti kao oni ako hoćete da budete bolji.

Ono što je vlast znala jeste da odredi „neprijatelja“ u Srpskoj, u BiH i u svetu. Opozicija je svog „neprijatelja“ odredila samo u Srpskoj.

Birači očekuju da im nacrtate mapu puta do promene i pobede. Opozicija nije znala jasno da je pokaže. U danima nakon izbora opozicione partije još su više potvrdile da ne znaju s kim su i protiv koga.

3) Nećemo vaše kompromise s partijama vlasti

Svaka vlast se trudi da pokaže kako su „svi isti“, jer ako su „svi isti“, onda ništa ne treba menjati. Da bi to pokazala, često poseže za spinovanjem o saradnji s opozicionim liderima, angažovanju opozicionara za svoje potrebe i slično.

U Srpskoj to posebno nije teško učiniti jer značajan broj političara i lidera vlasti dolazi iz opozicije. I u ovom izbornom procesu ponovo smo videli da vlast jasno želi da „uvuče“ opozicionare u svoju priču o kolaboraciji.

Snimci zajedničkih sastanaka, sumnje u saradnju na terenu, oštrije kritike upućene drugim opozicionim političarima nego političarima vlasti i drugi „kompromisi“ s partijama vlasti – sve to birači mogu pripisati lažnom opozicionom delovanju. Susret vladajućeg i opozicionog političara može ići samo na štetu opozicionog.

Birači očekuju da budete jasno protiv postojeće politike, da nema zakulisnih radnji i da se s političarima iz vlasti razgovara samo u televizijskom studiju.

4) Ako je sve ovako – onda vam ne verujemo

Ako nema jedinstva, ako nema jasne poruke i ako ima sumnjivih kompromisa s vlašću, onda vam birači ne veruju. Istraživanje sprovedeno u izbornoj godini pokazalo je da oko 75% birača ne veruje u slobodne i poštene izbore, a da više od 90% ne veruje političkim partijama.

Doba nepoverenja odavno je stiglo u Republiku Srpsku. Smanjenom izlaznošću birači su jasno rekli da nikome ne veruju. To nije kazna za partije vlasti, već za opozicione partije. Svima zajedno otežavajuća okolnost jeste to što sistem funkcioniše – ako ih uopšte zanima njegovo funkcionisanje.

Birači su dominantno poručili da nikome ne veruju, a kada birači nikome ne veruju, opozicione partije najviše trpe. Bez poverenja birača, jedino korupcijom možete pridobijati birače.

Dok partije vlasti na raspolaganju imaju mnogo resursa, opozicionim partijama preostaje poverenje, a one se ni ne trude da ga steknu.

Dok je ovako, opozicija nema nikakve šanse u Republici Srpskoj. Ovakvo stanje odgovara samo vlasti.

Vlast igra na one koji glasaju bez poverenja u politiku, političare i državu. Vlast diktira tempo, a svi koji su nezadovoljni treba da odu iz zemlje ili da ostanu kod kuće na dan izbora.

Vlasti vole da čuju da je „svaka vlast od Boga“ (Toma Akvinski), ali ne vole da čuju da je „od Boga“ samo ona vlast koja služi opštem dobru.

Vlast ne služi opštem dobru, a kome služi opozicija? Dok se opozicija ne konsoliduje, dok ne povede jasnu politiku i dok joj birači ne poveruju, dotle će Rade Bogdanović biti u pravu: „Ti si, striko, zaslužio njega.“

Svi smo mi - birači, opozicija i stručna javnost - pomalo „striko“ i svi smo zaslužili ovakvu vlast.

Prof. dr Despot Kovačević