Odlazak u Ostrog nosi posebna pravila: Mnogi ih ne znaju

Praznik Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca proslavlja se 12. maja, kada reke vernika hrle ka crnogorskim stenama u potrazi za duhovnim mirom i isceljenjem. Ukoliko razmišljate o hodočašću u ovu veliku svetinju, korisno je poznavati običaje i pravila ponašanjakoji se decenijama poštuju pod okriljem Ostroga.

Duhovna priprema i namera

Veruje se da se odlazak pod ostroške grede ne planira strogo razumom, već da svetac sam upućuje poziv vernicima. Kada osetite potrebu da krenete, preporučuje se da o tome ne govorite previše drugima, već da svoje namere i kasnije iskustvo zadržite u tišini sopstvene duše. Najvažniji preduslov za ovaj put je čista vera i iskrena molitva, jer se moćima Svetog Vasilija pristupa pre svega srcem.

Kodeks oblačenja i kretanja

Poštovanje prema svetinji iskazuje se i kroz skromnost u odevanju. Posetioci treba da izbegavaju bilo kakvu provokativnu ili suviše ležernu odeću. Pravila su jasna:

Žene: Obavezna je duga suknja, pokrivena ramena i marama na glavi. Obuća bi trebala biti zatvorena, pa se sandale i papuče ne smatraju prikladnim.

Muškarci: Dolazak podrazumeva duge pantalone i majice ili košulje sa rukavima.

Za one koji se odluče na uspon od Donjeg do Gornjeg manastira, savetuje se udobna obuća. Ipak, neretko ćete sresti vernike koji ovaj put prelaze bosi, prinoseći to kao ličnu žrtvu i molitvu svecu.

Šta poneti kao dar

Iako manastir ne uslovljava posetioce, uobičajeno je da ljudi donesu skromne darove za bratstvo. To su najčešće osnovne životne namirnice poput ulja, šećera, kafe ili tamjana, ali to ostaje isključivo na vašoj volji i mogućnostima. Takođe, dozvoljeno je poneti lične stvari članova porodice kako bi se na kratko položile pored kivota svetitelja radi blagoslova. Važno je upamtiti strogo pravilo: iz manastira se ne sme izneti ništa što mu pripada, pa čak ni običan kamenčić sa imanja.

Prepoznavanje duhovnog mira

Mnogi se pitaju kako znati da je molitva uslišena. Prema predanju, onaj ko je pristupio iskreno, osetiće neopisiv spokoj i olakšanje, dok će unutrašnji nemir i bol nestati. Ako taj osećaj izostane, to je znak da treba još snažnije i dublje raditi na čistoti sopstvenih misli i iskrenosti namera, jer svaka prava molitva na kraju nađe svoj put.

(Kurir) Foto: Tanjug/Anđelko Utješanović