Zašto hljeb uvijek pada na namazanu stranu?

Ako ste od onih kojima dok doručkuju za stolom hleb stalno pada, malo je verovatno da će vaš pod ostati čist. Hleb nekako uvek padne na „pogrešnu“, namazanu stranu, prenosi Tanjug.

Naučnici ističu da to nema nikakve veze ni sa slučajnošću, ni sa namazom, već je to ono što nazivamo Marfijevim zakonom. Jednostavno, uvek pada ono što je sklono padu.

Britanski naučnik Robert Metjuz, član Kraljevskog astromonskog društva i Kraljevskog statističkog društva, dobitnik Ig-Nobelove nagrade 1996. godine za naučni rad o toj pojavi, ističe da hleb pada na namazanu stranu zbog „fundamentalnih konstanti“ univerzuma, kao što je gravitacija.

„Hleb pada sa stola na namazanu stranu jer je univerzum tako sazdan“, naveo je on tada u svojoj studiji.

Nekoliko godina kasnije Metjuz će svoja zapažanja potkrepiti dokazima. Rezultati testiranja 9.821 parčeta hleba pokazali su da je 6.101 palo na namazanu stranu, što je procenat od 62 odsto.

Iako veličina i oblik parčeta hleba, kao i način njegovog pada, imaju određenu ulogu, u većini slučajeva je visina stola ta koja je presudna za „masno prizemljenje“.

Naime, hleb ima vremena da napravi samo polukrug pre nego što dotakne tlo.

Da bi se obrnuo ceo krug, potrebno bi bilo da sto bude visok tri metra ili da sila teže bude jača.

Kada su Metjuz i njegov tim bacali hleb sa 2,4 metra, 47 odsto od 2.000 parčadi palo je na nenamazanu, suvu stranu hleba.

Izvor: RTS